Postoji jedan aparat u celoj državi koji može da kaže da li se rak proširio i da li terapija uopšte nešto radi. Jedan. I on mesecima ne radi.

Reč je o PET/CT skeneru Univerzitetskog instituta za pozitronsko-emisionu tomografiju, jedine javne ustanove u zemlji specijalizovane za ovakvu vrstu snimanja. Iz Instituta su potvrdili da aparat ima problem sa proizvodnjom radioizotopa i da je ovlašćeni serviser radio na otklanjanju kvara. Datuma kada će skener proraditi - nema.

Ali najuzbudljiviji deo cele priče nije kvar. To je priznanje koje je došlo od samog Instituta: poslednjih godina nije bio praćen protokol za preventivno održavanje difuzione pumpe - njeno čišćenje i zamena ulja na svakih pet godina. Drugim rečima, aparat se nije pokvario iznenada. Pustili su ga da se pokvari.

Onkološki pacijenti u međuvremenu plaćaju oko 1.300 evra da bi isto snimanje uradili privatno ili u inostranstvu. Pacijentkinja priča da skener ne radi dva do tri meseca i da joj je lekar rekao da ne čeka, jer će verovatno proći još nekoliko meseci. Bez rezultata snimanja, lekar ne može da proceni da li je terapija dala efekat. To je dijagnostika od koje zavisi sledeći korak u lečenju, a ne kozmetička procedura koja može da sačeka do jeseni.

Upozorenje je postojalo, samo ga niko nije pročitao

Državni zavod za reviziju je još 8. maja 2025. godine konstatovao da celo javno zdravstvo zavisi od jednog PET/CT skenera i jednog ciklotrona, vrednih ukupno 5,8 miliona evra. Revizori su utvrdili i slabosti u kontinuiranom održavanju i u blagovremenom evidentiranju kvarova medicinske opreme. Isti taj izveštaj preporučio je nabavku drugog skenera, radi povećanja dostupnosti - i ukazao da prostor za njega već postoji.

Brojke iz revizije pokazuju o kolikom pritisku je reč: u periodu od 2021. do 2023. godine realizovano je 6.457 uputa, odnosno u proseku oko 180 snimanja mesečno. To je 180 ljudi mesečno čija terapija zavisi od jednog aparata, bez rezervne opcije, u državi koja je znala da je tako.

Iz Levice traže da Vlada i Fond odmah obezbede potpuno finansiranje snimanja u privatnim kapacitetima ili u inostranstvu za pacijente sa medicinskom indikacijom, automatsku nadoknadu za one koji su već platili iz svog džepa, hitnu nabavku drugog državnog aparata, javno objavljenu dinamiku popravke i vanredni nadzor nad propustima u održavanju. Opoziciona partija koja traži nadzor nad održavanjem medicinske opreme - to samo po sebi govori koliko je daleko otišlo.

Pitanje koje ostaje jednostavnije je od svih saopštenja: ko je bio zadužen da prati rok za servisiranje pumpe, ko je znao da je rok probijen i ko će odgovarati? Održavanje aparata vrednog milione nije skrivena nauka. To je spisak sa datumima koji je neko trebalo da gleda.

Revizija je upozorila pre više od godinu dana. Aparat je pokvaren mesecima. Pacijenti plaćaju po 1.300 evra. Do sada je jedino što je stiglo na vreme bila saopštenja.