Pirinska Makedonija ima svoju istoriju: na popisu 1946. godine 63,6% stanovništva bili su Makedonci

Na popisu u Pirinskoj Makedoniji 1946. godine, prema istorijskim istraživanjima, evidentirano je 160.651 Makedonaca, odnosno 63,6% stanovništva. U istom regionu popisano je 54.425 Bugara i 28.924 Pomaka. Ove brojke su važan istorijski dokument. One pokazuju da je makedonska nacionalna pripadnost bila evidentirana i na teritoriji današnje Bugarske. Okolnosti pod kojima je popis sproveden predmet su istorijskih rasprava, ali samo postojanje ovih podataka ne može da se ignoriše. A onda dolazi pitanje: kako se od stotina hiljada popisanih Makedonaca u Bugarskoj, za samo nekoliko decenija, stiglo do gotovo potpunog nestanka makedonske nacionalne kategorije iz zvanične statistike? To su pitanja na koja Bugarska treba da odgovori dokumentima, a ne političkim deklaracijama. Moj deda je, mnogo pre Drugog svetskog rata, znao da je Makedonac. Nisu mu bile potrebne međunarodne komisije, evropske rezolucije, istorijski ugovori ili dozvola iz Sofije da bi znao ko je. Njegov identitet nije stvoren odlukom neke vlade. Bio je deo njegove porodice, njegovog jezika, njegovog porekla i njegovog osećaja pripadnosti. I danas, toliko decenija kasnije, neko želi njegovim potomcima da objašnjava šta je bio njihov deda, kojim jezikom je govorio i kako je trebalo da se oseća. Kakvu Evropu gradimo ako čovek nema pravo da kaže ko je bio njegov deda, a da mu druga država ne osporava porodičnu istoriju? Iva Mihajlova - kada optužba za saobraćajnu nesreću postane međudržavno pitanje Danas, 2026. godine, javnost je svedok slučaja Ive Mihajlove iz Kočana, koja je optužena za učešće u izazivanju saobraćajne nesreće sa smrtnim ishodom, u kojoj je poginuo 33-godišnji Besim Durmiši. Umesto da slučaj ostane u okvirima nezavisnog sudskog postupka, on je dobio političku i diplomatsku dimenziju. Mihajlova tvrdi da je bila proganjana zbog svog bugarskog porekla. Bugarske institucije uključile su se u njenu zaštitu, a ona je u oktobru 2026. otišla u Bugarsku uprkos određenim sudskim merama. Makedonske vlasti raspisale su poternicu. Njena krivica još nije pravosnažno utvrđena. Svaki čovek ima pravo na lečenje, pravično suđenje i zaštitu od diskriminacije. Iva Mihajlova nije izuzetak. Ali ista prava i isto poštovanje zaslužuju i porodica poginulog i svi ostali učesnici u postupku. Nijedno državljanstvo ne sme da bude važnije od pravde. Bliskost makedonskog i srpskog naroda ima istorijske, porodične, kulturne i društvene korene. Ta bliskost ne znači da u našoj zajedničkoj istoriji nije bilo nepravdi, političkih pritisaka ili pokušaja asimilacije. Ali znači da su se među ljudima izgradile trajne veze koje su preživele mnoge političke promene. Istovremeno, makedonsko-bugarski odnosi ostaju opterećeni istorijskim sporovima, osporavanjem identiteta i uslovljavanjima u evropskim integracijama. Za mnoge Makedonce, svako novo obećanje prijateljstva iz Sofije praćeno je novim političkim zahtevom. Govori se o dobrosusedstvu, a otvaraju se pitanja o našem jeziku, istoriji i nacionalnoj samosvesti. Prijateljstvo ne može da se gradi tako što će jedna strana stalno morati da dokazuje da ima pravo da postoji. Evropska unija stalno govori o vladavini prava, ljudskim pravima, dostojanstvu i jednakosti. Ali gde su ti principi kada makedonski građani traže jednak tretman? Gde je evropski glas kada se postavljaju pitanja o pravima ljudi sa makedonskom samosvešću u Bugarskoj? I gde je evropska doslednost kada se sudski predmet za saobraćajnu nesreću sa smrtnim ishodom pretvara u diplomatski spor oko nacionalnog porekla? Evropa treba da zatraži jasne odgovore o poštovanju sudskih postupaka i zaštiti manjinskih prava, bez dvostrukih standarda. To važi i za Bugarsku i za Makedoniju. Danas, kada vidimo da je u Pirinskoj Makedoniji 1946. godine evidentirano više od 160 hiljada Makedonaca, imamo pravo da pitamo šta se dogodilo sa njihovom nacionalnom samoidentifikacijom u narednim decenijama. Imamo pravo da tražimo istorijske dokumente, institucionalne odgovore i poštovanje ljudskih prava. A za slučaj Ive Mihajlove, imamo pravo da tražimo da sud utvrdi istinu bez političkih pritisaka i bez privilegija na osnovu državljanstva. Zato što moj deda nije tražio dozvolu da bude Makedonac. Neću ni ja. I ne želim da moja deca budu primorana da traže. Makedonski identitet nije diplomatski ustupak, ljudski život nije politički argument, a pravda ne sme da ima nacionalnost.