Inflacija u EU skočila na 3,8 odsto, u Makedoniji je 2,7 - a sindikalna korpa za godinu dana poskupela za 4.355 denara

Evropa se ponovo zagreva, i to ne u dobrom smislu. Prema Evrostatu, godišnja inflacija u septembru i u Evropskoj uniji i u evrozoni dostigla je 3,8 odsto, naspram 3,2 odsto u avgustu. Inflacija je porasla u 23 od 27 zemalja članica, u tri je ostala nepromenjena, a samo u jednoj je smanjena.

Glavni krivac je energija. U evrozoni je ona godišnje poskupela za 18,8 odsto, posle 14,3 odsto u avgustu, i sama je doprinela sa 1,71 procentnim poenom ukupnoj inflaciji. Usluge su porasle za 3,2 odsto, a hrana, alkohol i duvan za 1,4 odsto. Najteže je u Rumuniji, Litvaniji i Bugarskoj. Bugarska, koja je članica evrozone od početka 2026, u septembru je imala inflaciju od 5,6 odsto. Na drugom kraju je Švedska, sa jednim procentom.

Makedonija, prema Državnom zavodu za statistiku, u septembru ima godišnju inflaciju od 2,7 odsto, a u odnosu na avgust cene se u proseku nisu pomerile. To je 1,1 procentni poen ispod evropskog proseka, iako brojke nisu potpuno uporedive: Evrostat koristi harmonizovani indeks, a makedonski podatak je prema nacionalnom indeksu troškova života.

Prosek krije šta poskupljuje

Iza „nepromenjenog” mesečnog indeksa stoje različita kretanja. Transport je pojeftinio za 3,4 odsto, a rekreacija, sport i kultura za 3,7 odsto. Ali hrana i bezalkoholna pića poskupeli su za 0,5 odsto za samo mesec dana, a na godišnjem nivou za 1,7 odsto. Stanovanje, voda, struja i goriva porasli su za 0,2 odsto, odeća i obuća za 0,3, a obrazovanje za 0,4 odsto.

Savez sindikata Makedonije daje konkretniju sliku. Minimalna sindikalna potrošačka korpa u septembru iznosi 69.432 denara, 757 denara više nego u avgustu i 4.355 denara više nego u septembru prošle godine. Samo za hranu i piće jednoj porodici treba 25.259 denara mesečno, više od trećine cele korpe.

Postoji i signal koji još nije stigao do rafova. Uvozne cene koksa i rafinisanih naftnih derivata u avgustu bile su 17,2 odsto više nego u julu. To ne znači da će benzin na pumpama poskupeti toliko, ali skuplja goriva mogu da se prenesu na transport, dostavu i proizvodnju, a odatle i na cene drugih proizvoda.

Inflacija meri brzinu, ne nivo. Kad usporava, cene se ne vraćaju nazad, samo sporije rastu. Jedan građanin u anketi na ulici kaže da je kilogram svinjskog mesa sa 250 denara stigao do 500 ili 600. To nije zvanična statistika, ali je brojka koju ljudi pamte. Koliko je dobra vest 2,7 odsto za porodicu koja samo na hranu i piće troši preko 25.000 denara mesečno?