Dvanaest požara na otvorenom za jedan dan. Tri još uvek aktivna kada je Centar za upravljanje krizama u 18 časova zatvorio dnevni bilans. Jedan pod kontrolom, osam ugašeno. Ovo je sada normalan julski dan u Makedoniji, a mi nastavljamo da ga tretiramo kao vest, umesto kao sezonu za koju se pripremaš unapred.

Aktivna žarišta su u Probištipu, u ataru sela Plešinci prema Strmošu, gde gori niska vegetacija, žbunje i niska šuma. Gori i kod sela Vince u kumanovskom kraju, gde je zahvaćena suva trava. Treći je u Opštini Petrovec, na potezu od Gornjeg Konjara prema Vincu, gde je vatra zahvatila suvu travu, žbunje i šumski pojas. Pod kontrolom je požar iznad deponije u Rosomanu, u kavadarečkom kraju.

Ugašenih osam pokazuje geografiju problema bolje od bilo koje mape. Mogila, između sela Srpci i Beranci, gde je gorelo žito. Veles, kod Bojadžiine Česme, gde su izgoreli suva trava, trnje i vinogradi. Struga, na dve lokacije. Studeničani. Vrapčište. Kumanovo, kod Spomenika Kosturnice, gde je gorela i borova šuma. Gevgelija, na pravcu od Miravaca prema Petrovu. Od Mogile do Gevgelije, cela država u jednom danu.

Primetite šta gori: žito, vinogradi, borova šuma. To nije samo vegetacija, nego nečiji godišnji rad i nečija proizvodnja. Svaki od ovih požara je račun koji će neko platiti, samo što se taj račun ne pojavljuje ni u jednom saopštenju.

Nadležne službe ostaju na terenu i nastavljaju sa intervencijama dok žarišta ne budu potpuno lokalizovana. To je tačno i to je potrebno. Ali intervencija je poslednja karika u lancu, a ne prva. Pitanje na koje nijedno dnevno saopštenje ne odgovara jeste da li je pre jula neko raščišćavao suvu vegetaciju, da li se protivpožarni pojasevi održavaju i da li je iznad deponije u Rosomanu uopšte trebalo da postoji nešto što može da se zapali.

Dvanaest požara dnevno obrađuje se kao statistika. Ako hoćete da znate koliko je ozbiljno, pogledajte koliko se od ovih mesta ponavlja iz leta u leto.