Godinama je pravilo bilo jedno: sve u neutralnom, sve iz iste kolekcije, sve da se slaže. Rezultat je dnevna soba koja izgleda kao katalog i ne govori ništa o tome ko u njoj živi. Sada se boja vraća na nameštaj, i to ne kroz nove kupovine, nego kroz četku preko onoga što već stoji kod kuće.

Komode, vitrine, komodi, male stočiće i kuhinjska vrata. To su komadi koji se najviše pojavljuju ofarbani na mrežama, jer se sa njima najbrže dobija ono što nedostaje u sobi: dubina i karakter. Ofarban komad lomi monotoniju prostora u kojem je sve u istoj temperaturi boje.

Priprema je deo koji svi preskaču

Pre nego što se otvori boja, nameštaj se temeljno čisti od masnoća, prašine i prljavštine. Ako su postojeći lak ili boja u dobrom stanju, lagano se brusi. Ako je površina vrlo sjajna, ide prajmer. Potom dva tanka sloja boje, uz poštovanje vremena sušenja između njih, i lagano brušenje između slojeva za ravnomeran finiš. Za komad koji će se mnogo koristiti, na kraju ide zaštitni lak.

Boja se bira prema starosti komada

Star komad koji dolazi iz garaže ili od bake ne obnavlja se bilo kojom bojom. Duboki tonovi, maslinasto zelena, petrolej, bordo ili čokoladno smeđa, zadržavaju starost bez pretvaranja nameštaja u seoski dekor. Meki i topli neutralni tonovi odgovaraju komadima sa mnogo ukrasa, jer se ne bore sa rezbarijom.

Ručke rešavaju više nego što izgleda

Isti ofarbani komod sa keramičkim ili drvenim ručkama je opušten, a sa mesingom, bronzom ili gvožđem čistih linija je strog. Promena traje pola sata i košta koliko jedna večera. Jedina zamka je razmak između postojećih rupa: ako se nove ručke ne poklapaju, stare rupe se prvo popunjavaju, bruse i prefarbavaju, inače se ceo trud vidi sa metra.

Od ravne boje do crteža rukom

Geometrijske šare, šabloni i detalji crtani rukom su sledeći nivo. Šablon se drži slikarskom trakom, boja se stavlja u vrlo maloj količini da ne procuri ispod ruba, a šablon se vadi pre nego što se boja potpuno osuši. Detalji koji se crtaju slobodno vežbaju se prvo na komadu otpadnog drveta. Veličina motiva odmerava se prema veličini nameštaja, ne obrnuto.

Izlizano ili sa visokim sjajem

Dva suprotna pravca, i oba rade. Izlizani finiš dobija se osnovnim slojem, zatim kontrastnim slojem, pa selektivnim brušenjem po uglovima i rubovima, tačno tamo gde bi upotreba prirodno istrošila boju. Ravnomerno raspoređeno brušenje izgleda lažno. Suprotno, lakirani sjaj, daje sasvim drugu težinu: intenzivno plava, boca-zelena ili tamnocrvena sa sjajem dobijaju prisustvo koje mat boja nikada ne daje.

Boja koja se namerno ne slaže

Najefektniji potez je i najrizičniji: bira se ton koji očigledno izlazi iz palete sobe. Da ne bi izgledalo kao greška, ista boja se ponavlja u sitnicama, jastuče, lampa, slika ili predmet. Tada komad čita kao odluka, a ne kao izuzetak. Suprotna strategija je blaža: kada u sobi ima tapet sa više boja, nameštaj se farba u neku od sporednih boja, ne u dominantnu. Rezultat je elegantniji.

Kuhinja ne mora da se ruši

Ako su frontovi kvalitetni, potpuno renoviranje nije potrebno. Postoje boje razvijene za drvo, laminat i druge površine. Aktuelno rešenje je kombinovati najmanje dve boje u istoj kuhinji, umesto da sve ide u jedan ton. Ista logika važi i za nameštaj koji se više ne uklapa: sekreter postaje mala ostava, vitrina postaje bar, komod se seli u hodnik. Samo treba proveriti da li dimenzije i konstrukcija podnose novu namenu.

I crno je opcija

Crn nameštaj ne mora biti hladan. Ono što rešava jeste ono što stoji oko njega. Svetlosiv zid omekšava kontrast mnogo više od belog. Drvo, prirodna vlakna i živi tekstil, korpe, drvena ploča na stolu, roze detalji i zlatne ručke, izvlače strogost iz komada.

Ono što drži celu priču nije trend, nego račun. Nov komod košta koliko košta. Kutija boje, malo šmirgle i jedan vikend koštaju daleko manje, a rezultat je komad koji nema niko drugi. Na Balkanu se to nekada zvalo snalaženje. Sada ima bolje ime i svoj heštag.