Osamnaest meseci posle one noći u Kočanima, u sudnici u Idrizovu izgovorena je rečenica koja celu tragediju svodi na jedno pitanje. Veštak i profesor Goran Markovski, odgovarajući na pitanja optuženih, rekao je da je prema Zakonu o gradnji inspektor „mogao i morao da deluje da objekat bude zatvoren sve dok se ne raščiste nepravilnosti”.

Mogao. Morao. Nije delovao.

Papir je govorio jedno, stvarnost se odvijala drugačije

Markovski je pred sudom objasnio da su prenamena prostora, reorganizacija, promene na električnim, vodovodnim i kanalizacionim instalacijama i ugrađeni neodgovarajući materijali direktno uticali na bezbednost diskoteke. Prema njemu, nadležni organi su morali da reaguju na nezakonite zahvate - a takva reakcija je izostala sve do 16. i 18. marta 2025. godine, kada su prvi put sačinjeni zapisnici inspekcijskog nadzora. To znači: prvi zvanični dokument o stanju objekta napisan je nakon što je objekat već izgoreo.

U oba zapisnika, koje su sastavili ovlašćeni građevinski inspektori Nikolčo Bocev i Ljupčo Stamenkov, stoji ista konstatacija - za objekat je izdato odobrenje za gradnju sa namenom poslovnog objekta za laku industriju. Prilikom prve provere u sektoru za urbanizam pri Opštini Kočani nije bilo podataka da je izdato rešenje o prenameni i adaptaciji. Drugim rečima, zgrada u kojoj su se održavali koncerti zvanično je bila fabrika.

Materijal koji je oslobađao cijanid

Tim veštaka je pred sudom detaljno objasnio hemiju onoga što se dogodilo. Markovski je istakao da je sunđer ugrađen u objekat pri sagorevanju oslobađao ugljen-monoksid i cijanid. To nije tehnički detalj za dosije - to je razlog zašto ljudi koji su bili nekoliko metara od izlaza do njega nisu stigli.

Odbrana vlasnika diskoteke, Dejana Jovanovića, unakrsno je ispitivala veštake o materijalima. Veštakinja Marjana Lazarevska im je uzvratila da selektivno čitaju propise i da iz nalaza vide boju sunđera, ali ne i sastav poliuretanske pene koji je tim utvrdio.

Roditelji su postavili pitanje na koje sud mora da odgovori

Na pauzi sa ročišta, majka Mita Taseva rekla je da se iz samih pitanja optuženih vidi da su oni detaljno poznavali nepravilnosti i rizike u objektu. „Ne možete danas da nabrajate sve propuste, opasnosti i nepravilnosti, a da tvrdite da godinama niste imali razloga da reagujete”, rekla je, dodajući da sud mora da utvrdi ko je znao, šta je znao, od kada je znao i zašto je ćutao.

Ako se dokaže da su opasnosti bile poznate, a nadležni svesno nisu preduzimali mere, onda, prema Tasevoj, više nije reč o institucionalnom propustu nego o svesnom nepostupanju sa mogućim krivičnim implikacijama. Otac Dragi Stojanov bio je direktniji: da je inspektor postupio kako treba, njegovo dete bi bilo živo.

Postupak teče, sat isto tako

Slučaj se vodi pred sutkinjom Dijanom Gruevskom-Ilievskom, a optužnicu zastupa tim od 15 javnih tužilaca. Među optuženima su vlasnik objekta Grozdan Milkovski i opštinski građevinski inspektori. Postupak je u dokaznoj fazi, sa unakrsnim ispitivanjem građevinskih veštaka.

Osamnaest meseci kasnije, tvrdnja tužilaštva zvuči podjednako jednostavno i podjednako teško: postojao je zakon, postojao je inspektor, postojala je obaveza, i nije se dogodilo ništa. Da li će sud to nazvati propustom ili odlukom - to je razlika između nesreće i odgovornosti.