Salobrenja - grad između mora i Sjera Nevade gde su sultani igrali šah da spasu život, i nasarid konak sa rimskim grejanjem sada izlazi iz zemlje

Ima španskih sela koja su prekrasna, i ima jedno koje je prekrasno poinaku. Salobrenja, u provinciji Granada, sedi na karpest rt gde se Mediteran i Sjera Nevada rečisi dopiraju. Beli grad, nasušni kuće, tvrdina na vrhu - i priča koja je veća od sela.

Tvrdina je od 10-tog veka, ali njena današnja forma je rezultat nekoliko vekova prepravki. Sedi na 73 metra nad morem. Ima četiri kuli u unutrašnjem krugu i dva dopolnitelna odbranbeni pojasi izgrađeni u 15-tom veku. „Torre Vieja" - 16 metara visoka, sa kvadratnim osnovom - bila glavna sala palate. Niz zidovima se čita kako poslednji nasaridi (dinastija koja vladala pred Rekonkistom) živeli u poslednjih godinama pred 1489.

Što Salobrenja čini posebno je deka bila ne samo rezidencija, već i omiljena zatvor na nasaridima. Svoji rivali emiri i sultani gi zatvarae u nea. Eden od njih - Jusuf III - kada mu došla naredba za pogubljenje, pobaral da završi igranje šah sa komandant tvrdine. Dok igral, stignala vest deka kralj umrel i negov brat go krunisa samiot Jusuf kako prestolonaslednik. Mu go spasil životot, igrajći šah.

Mulej Hasen, pretposlednji sultan na Granada i tatko na Boabdil, navodno umrel gledajći kon vrvovite na Sjera Nevada, i pobaral da bide zakopan tamu. Denes najvisokiot vrv na Iberiskiot poluostrov go nosi negovoto ime.

Vo 1489-ta, Katoličkite kralevi ja osvojuvaat. Vo docniot 18-ti vek, morskata erozija ja napravi voeno beskorisna i ja napušti. Vo 1959-ta, opštinata ja otkupila za restavracija - i od togaš, sekoja intervencija otkriva po nešto novo. Neodamna otkrile nasariden kućak vo palatata so začuvani podovi i rimski sistem za greenje. Sultanite imaa standard koi denešnite hoteli teško go dostignuvaat.

Pod tvrdinata, medina (stara čaršija) so uličinja što ne nosat nikade osven tamu kade što treba. Beli kući pod andaluskoto sonce, mali ploštadi so češmi, preku prozorci gledate kon moreto. La Bóveda, srednovekoven svoden premin, gi povrzuva dva dela na gradot. Iglesia de Nuestra Señora del Rosario e crkva od 16-tiot vek, izgradena vrz poranešna džamija. Vidikuvačot Mirador de Enrike Morente, posveten na golemiot granadski kantor na flamenko, gleda kon Mediteranot.

Okolu seloto, „Ruta de la Chirimoya" minuva niz subtropski zemjodelski zemji kade rastat mango, avokado, čirimoja i guava. Dokaz deka minatoto bilo i toa što deneska go jadete. Starite fabriki za šećer od 1861 godina sè ušte stojat - sega se klasificirani kako etnografsko nasledstvo.

Plažite Charca i La Guardia se za familii. Karpestite delovi - za kajak i nurkanje so maska, so podmorski livadi od posidonija. Vašington Irving ja spomenal tvrdinata vo negovite „Tales of the Alhambra" od 1832, so legendata za trite princezi koi bile zatvoreni tamu od nivniot tatko Muhamed IX, i koi gledale kon hristijanskite vitezi što minuvale so brodovi pokraj bregot.

Ne site sela vo Španija imaa tolku sloevi. Salobreña gi ima, i ne se obiduva da vi gi objasnuva site odednaš. Toa go pravi Španija na najdobrite svoi denovi - davajći vi da go otkriete samostojno toa što drugite vi go vrzuvaat.