Cena nafte ponovo se penje. Brent - 104,56 dolara za barel (rast od 1,9%). WTI - 97,64 dolara (rast od 1,35%). I to posle oštrih padova prethodnih dana, što znači da tržište ne zna gde da se smesti. Razlog za nervozu: neizvesni mirovni pregovori između SAD i Irana.

Za evropske potrošače, to znači jedno: gorivo ostaje skupo. Prethodni mesec cene su ušle u kuće sa 5-10% poskupljenjem računa za struju i grejanje. Sada, sa novim rastom tržišta, to poskupljenje neće ići nadole - barem ne do trenutka kada se vidi da li će Iran pristati na nuklearne uslove, ili će ostati na trenutnoj poziciji.

Hormuski moreuz ostaje kritična tačka za svetska tržišta. Oko 20-30% svetskog prenosa nafte prolazi tim morem. Kada situacija tamo nije izvesna, cene idu gore - čak i ako nijedan brod nije zaustavljen. To je premija na rizik.

Za Makedoniju, ovo znači jedno u praksi. Cena goriva kod nas se određuje nedeljnom formulom - vezana za svetske cene, plus trgovačke marže, plus akcize. Kada je Brent preko 100 dolara dva meseca uzastopno - cena goriva na pumpama biće iznad proseka za 2025. I sa njom, cene svega drugog što zahteva prevoz.

Analitičari upozoravaju da čak ni eventualni dogovor SAD-Iran neće odmah srušiti cene. Postoje prekinuti lanci snabdevanja iz 2022. koji još nisu obnovljeni, postoji geopolitički rizik koji tržišta uračunavaju, i postoji opšta nervoza - koju na tržištu ništa ne može da vrati na nulu. To je realnost sa kojom će evropski i balkanski potrošači živeti bar još jednu godinu.