Demonstranti, uglavnom iz naselja Čair, sprečili su ekipe Grada Skopja da postave ogradu na nelegalnom pešačkom prelazu kod Bit Pazara. Živim štitom blokirali su radnike. Saobraćaj na bulevaru „Krste Petkov Misirkov" bio je prekinut. Policija je izašla na teren. Sve zbog jedne nelegalne zebre.

Grad tvrdi da prelaz mora biti zatvoren zbog bezbednosti. Zvanični prelaz - nadvožnjak na 30 metara dalje - postoji. To je argument administracije. Argument demonstranata: nadvožnjak ne radi. Liftovi su pokvareni godinama, stariji ljudi ne mogu da ga koriste. Zato je nelegalni prelaz ne samo popularan - već neophodan za mnoge ljude.

Ko je kriv? Obojica. Građani koji protestuju zbog nečega što je formalno „nelegalno", i gradska administracija koja je dozvolila da nadvožnjak ostane neupotrebljiv godinama unazad. Od 2018. do 2026, koliko puta su vlasti dobile prijave o liftovima? Koliko puta su ih stavile na operativne sastanke?

Ovo je priča o tome kako makedonske institucije rešavaju urbanu infrastrukturu. Prvo dozvole jednom sistemu da kolabira, onda unište alternativu, pa se pitaju zašto su građani „neposlušni". Popravka nadvožnjaka koštala bi daleko manje od ograđivanja nelegalnog prelaza uz policijsko prisustvo.

Gradonačelnik: „Stav grada je da lokacija mora biti zatvorena zbog bezbednosti." Tačno - bezbednost je važna. Ali bezbednost ne dolazi sa ogradom postavljenom preko građana koji nemaju alternativu. Bezbednost dolazi sa funkcionalnom alternativom - a to traži novac, vreme i političku volju. Sve troje ovde nedostaju.

Nelegalni prelaz i danas ostaje otvoren. Građani ga koriste na sopstveni rizik. Policija stoji sa strane. To je status quo makedonske administracije - ono što ne radi, niko ne popravlja, a ono što je „problematično", niko ne rešava.