Brojke iz prvog roka državne mature u Štipu otvaraju staru, neprijatnu temu. Čak 57 maturanata iz štipskih srednjih škola nije položilo državnu maturu, a od njih čak 53 palo je na engleskom jeziku - predmetu koji je danas gotovo uslov za svako dalje školovanje ili posao.

Brojka nije dramatična sama po sebi, ali engleski kao glavni kamen spoticanja govori više nego što izgleda. U vreme kada deca odrastaju okružena engleskim preko interneta, igara, muzike i društvenih mreža, pad baš na tom predmetu nije znak da učenici nisu sposobni - nego da nešto u načinu na koji se predaje ne funkcioniše. Ako tinejdžer koji svaki dan gleda sadržaj na engleskom padne na ispitu, problem teško da je samo kod njega.

Pitanje koje se retko postavlja jeste o kvalitetu nastave, a ne o sposobnosti učenika. Da li časovi engleskog zaista pripremaju decu za stvarnu upotrebu jezika, ili samo za memorisanje gramatičkih pravila koja se zaboravljaju do sledećeg časa? Matura je ogledalo celog obrazovnog sistema, a ogledalo u Štipu ovih dana pokazuje da nešto škripi.

Za tih 57 maturanata drugi rok je nova šansa - i dobro je što je ima. Ali obrazovni sistem ne sme svako padanje da tretira samo kao problem pojedinca. Kada desetine učenika padnu na isti predmet u istoj sredini, to je signal koji traži pažnju odozgo, a ne samo popravljen ispit odozdo. Inače ćemo dogodine čitati iste brojke, uz isto vrćenje glavom i bez ijedne promene.