Ni Santorini ni Mikonos: kikladsko ostrvo sa opernom scenom iz 1864. i dve crkve na istom brdu

Kada se kaže grčko ostrvo, u glavi se odmah pali ista slika: bele kućice, plavi kapci, vetrenjače, gomila koja čeka red za istu fotografiju. Siros nije to. I upravo zato vredi.

Siros je u srcu Kiklada, ali mu je arhitektura neoklasična i venecijanska umesto kikladske. Glavni grad Ermupoli osnovali su izbeglice tokom grčkog rata za nezavisnost - ljudi koji su došli sa ničim i izgradili grad koji danas izgleda impozantnije od mnogo većih mesta.

Iznad grada stoje dva vrha i na svakom po jedna crkva: pravoslavni „Sveti Nikola\" i katolički „Sveti Đorđe\". Katolička je osnovana oko 1208. godine, nakon venecijanskog naseljavanja, i preživela je nekoliko razaranja, među njima i osmanski napad 1617. godine. Dva hrama, dva obreda, isto brdo - i vekovi bez da to bude problem. Na Balkanu ta rečenica zvuči gotovo kao naučna fantastika.

Srednjovekovni Ano Siros osnovali su Venecijanci u 13. veku posle Četvrtog krstaškog rata, i raspored uličica nije slučajan - lavirint je namenski, napravljen za odbranu od pirata. Danas u njemu ima radionica, šarenih vrata i taverni u kojima se jede bez rezervacije i bez engleskog menija.

Donji deo grada je priča o novcu iz 19. veka. Trgom Miauli dominira gradska skupština, delo nemačkog arhitekte Ernsta Cilera, i smatra se jednom od najlepših javnih zgrada u Grčkoj. Odmah pored njega je pozorište „Apolo\", otvoreno 1864. godine i inspirisano milanskom Skalom - i do danas se u njemu održavaju predstave i koncerti. Ostrvo koje nema vetrenjače za fotografisanje ima opernu scenu.

Jelo je ono što najbrže kaže gde si. Na keju se služi kaparosalata - salata od kapara, zatim maratopita, pita sa moračem, sveža riba iz Egeja i lukumija mirisana ružinom vodicom i bergamotom.

Kini je staro ribarsko selo sa zalaskom sunca zbog kojeg ljudi ostaju duže nego što su planirali. Galisas ima široki zaliv i plitku vodu - što je važna informacija ako putuješ sa decom. Agatopes nudi bistru vodu. A u Posidoniji stoje neoklasične letnje vile sa baštama sa bugenvilijama i palmama, ostale iz vremena kada su trgovci sa ovog ostrva imali novca da sebi priušte ukus.

Siros je i administrativni centar Kiklada, što znači da živi i van sezone - ima posla, škola i ljudi koji ostaju kada čarteri prestanu. To je razlika između ostrva i kulise. Svako ko svakog leta vozi na jug je prepoznaje: mesto u kojem se živi i u septembru te prima drugačije od mesta koje postoji samo tri meseca godišnje.