Trideset sedmoro mrtvih. Četrdeset dvoje ranjenih, među njima četvoro dece. Pedesetak oštećenih zgrada i dom za stara lica i osobe sa invaliditetom. Evakuirano 381 lice. Ovo je bilans jednog sela kod Kijeva posle ruskog napada dronom - i posle sekundarnih detonacija koje su usledile satima.

Selo se zove Mila, u Bučanskoj oblasti, petnaestak minuta zapadno od Kijeva. Ruski dron pogodio je vojno skladište municije. Problem je što je to skladište bilo na nekoliko metara od porodičnih kuća i od doma za nemoćne.

Kada ti sopstvena vlada prizna propust

Odgovornost za napad je ruska i to niko u Kijevu ne spori. Ali ono što je uzburkalo ukrajinsku javnost jeste drugo pitanje: ko je dozvolio da tone eksploziva stoje usred naseljenog mesta?

Odgovor je došao sa samog vrha. Predsednik Volodimir Zelenski se u vanrednom obraćanju okrenuo ka sopstvenim odbrambenim strukturama. „Ovo je užasna situacija i užasan nemar onih koji su skladištili eksploziv odmah pored ljudi. Prvi udar pogodio je skladište Oružanih snaga koje definitivno nije smelo da bude tamo. Detonirale su granate, mine, druga municija i dronovi. Razmere su ogromne”, poručio je i potvrdio da su policija i bezbednosna služba SBU otvorile istragu za teški službeni nemar.

Premijer Sergij Korecki bio je još oštriji. „Nažalost, već sada može da se konstatuje da strašna tragedija u Višnjevu nije bila lekcija. U petoj godini totalne invazije praviti iste greške je kriminalni nemar. Svi krivi, bez izuzetka, moraju da snose strogu kaznu”, napisao je na Telegramu.

Ista priča, pre dva meseca

Višnjevo nije slučajno pomenuto. Početkom jula, u takođe bliskom mestu u Kijevskoj oblasti, ruski projektil pogodio je skladište municije u vlasništvu firme u okviru državnog odbrambenog koncerna Ukroboronprom. U seriji eksplozija tada je poginulo osam ljudi, a 29 je povređeno.

Posle te tragedije vlasti su obećale hitne revizije i stroge kazne. Koncern je objavio da je smenio dvojicu vodećih menadžera i nekoliko funkcionera koji su protivzakonito odobrili lokaciju. Zelenski je lično poručio da će krivci odgovarati krivično. To je bilo pre manje od dva meseca.

Ukrajinski zakon izričito zabranjuje skladištenje vojne municije i industrijskog eksploziva u gradovima i u blizini stambenih zona. Dakle, nije bilo pravne praznine. Nije bilo nejasnoće. Bio je neko u vojnom lancu komande ko je odlučio da je selo pored autoputa Kijev-Čop dobro mesto za visokorizična ubojna sredstva.

Smena kao zamena za reformu

Među poginulima je i Taras Didič, rukovodilac lokalne zajednice Dmitrivka, koji se među prvima ustremio da spasava komšije pre nego što sekundarne detonacije sravne okolne objekte. To je ono što ostaje kada sistem popusti - ljudi koji trče ka eksploziji zato što institucija nije stala pred nju.

Smena dvojice menadžera u julu nije zaustavila praksu. To je pouka koja vredi više od svakog govora: kadrovska mera nije reforma, a saopštenje nije kontrola. Kada jedna država obeća reviziju i posle osam nedelja ponovi isti scenario sa četiri puta više žrtava, problem nije u ljudima koje su smenili, već u sistemu koji ih ne proverava.

Za nedelju je u Ukrajini proglašen dan žalosti, a spasioci još pretražuju ruševine. Javnost traži hapšenja, ne saopštenja. Pitanje je hoće li peta godina rata doneti nešto više od trećeg obećanja o strogim kaznama.