Jedna država od dva miliona ljudi je stala i zajednička izjava dvadeset sedam zemalja nije izašla. Slovenija nije dala saglasnost za tekst kojim je EU trebalo da osudi izraelske planove za nova naselja na okupiranoj Zapadnoj obali, i cela unija je ostala bez zajedničkog stava.

Benjamin Netanjahu nije propustio trenutak. Na „Iksu“ se zahvalio slovenačkom premijeru Janezu Janši „na hrabrosti i jasnoći usred licemerja EU“, a zatim je udario tamo gde zna da boli: „EU ćuti dok Turska, članica NATO-a, nelegalno okupira polovinu Kipra, članice EU.“

Pravilo koje svi znaju, ali malo ko koristi

Mehanizam je jednostavan i star koliko i sama unija. Za spoljnopolitičke izjave potreban je konsenzus. To znači da svaka članica ima veto, bez obzira na to koliko je velika, bogata ili uticajna. Slovenija je samo upotrebila ono što joj po dogovoru pripada.

Rezultat je da je visoka predstavnica Kaja Kalas mogla da izađe samo sa sopstvenom izjavom umesto sa stavom svih 27. Razlika između te dve stvari je razlika između politike i mišljenja.

U samoj Sloveniji stav nije prošao bez reakcije. Predsednica Nataša Pirc Musar nije se složila sa vladom i poručila je da Slovenija mora da podrži zajedničku izjavu i dosledno brani međunarodno pravo, jer „međunarodno pravo nije pitanje političkog izbora“.

Projekat o kome je reč, poznat kao E1, predviđa preko 1.200 stanova istočno od Jerusalima. Kritičari upozoravaju da bi njegova realizacija presekla teritorijalni kontinuitet palestinskih područja. To nije dekorativni detalj, nego suština spora.

Zašto je ovo balkanska priča

Slovenija je prva od bivših jugoslovenskih republika koja je ušla u EU i najčešće se navodi kao dokaz da proces funkcioniše. Ovo je podsetnik da članstvo ne znači disciplinu. Znači stolicu za stolom i pravo da se kaže ne, čak i kada preostalih 26 kaže da.

Za države koje još čekaju pred vratima, to je informacija koja vredi više od svakog izveštaja o napretku. Veto nije bonus koji se dobija po dobrom vladanju. To je deo paketa, a koliko često će se upotrebiti zavisi od toga da li neko ima hrabrosti da ostane sam u prostoriji.