Kozmetička industrija živi od jedne rečenice: posle četrdesete treba više. Više pokrivanja, više proizvoda, više slojeva. Tri šminkerke koje rade sa licima sa filma i crvenih tepiha kažu točno suprotno. Koža se menja, kapak gubi čvrstinu, pod okom se pojavljuju prve linije, i upravo zato tajna nije u tome da se stavi više, nego da se zna gde da se stavi šta.

Viki Markos, koja šminka Saru Karbonero, Elsu Pataki i Alis Kampelo, kaže to najkraće: „Najvažnije za mene je dobro hidrirati zonu i raditi sa manje proizvoda.” Izabel Auernhajmer, glavna šminkerka serija „Berlin” i „Oazis”, dodaje da je priprema kože oko oka kremom ili prajmerom osnova svega što sledi. A Ana Barba, šminkerka i hemijska inženjerka, daje rečenicu koju vredi zapamtiti: „Posle četrdesete, mnogo bolje funkcioniše osvetljen pogled nego preterano naglašeno oko.”

Za senke, Markos preporučuje bež, šampanj, nežno roza, tople braon i određene zemljane tonove. Auernhajmer ih zove „organskim bojama”, korali i breskve, koje daju svežinu. Sjaj nije zabranjen, ali se menja: manje svetlucavih čestica, više satenskog finiša, i u malim količinama. Barba ga nanosi mekom četkom, malo i samo na točke gde treba svetlost. Ključna reč kod sve tri je ista: razlivanje. „Suština je razliti boje da se ne formiraju linije koje stvrdnjavaju i dodaju godine”, objašnjava Auernhajmer.

Smer je isto toliko važan koliko boja. Auernhajmer govori o „nasmejanom oku”: šminka se vuče ka slepoočnici da se očisti pogled. Markos savetuje da se senke nikada ne vuku nadole, a ako je oko malo spušteno, da se izduži, umesto da se pokušava nasilu podići. Kada kapak gubi čvrstinu, savršena linija ajlajnera nije cilj. I sve tri pretpostavljaju olovku: nanesenu do samih trepavica i lako razlivenu za dubinu, bez zatamnjivanja celog oka. Crno ostaje dozvoljeno, ali s merom. Daje intenzitet i definiciju, ali može i da stvrdne pogled, pa je braon mekša alternativa. Auernhajmer tamne tonove ostavlja samo najbliže trepavicama, pa ih spaja sa svetlijim bojama.

„Mnogo puta dobijamo daleko otvoreniji pogled ako dobro obradimo trepavice nego ako dodamo još senke”, kaže Markos. Viklač pre maskare, pažljivo, s pritiskom na korenu pa ka vrhovima. Barba traži trepavicu izduženu, razdvojenu i zavijenu nagore, ali bez ekstremnog volumena. Pod okom važi „manje je više”: korektori s kremastom, a ne puderastom teksturom, jer se puder tokom dana skuplja u linijama. Trik Markos: višak se vadi sunđerom ili vrhom prsta, malim dodirima. Obrve koje su izgubile gustinu obnavljaju se tankim potezima tamo gde nedostaje dlaka, bez zatamnjivanja, i olovkom čak malo svetlijom od same obrve. Iščešljane nagore i fiksirane, kažu ekspertkinje, daju nešto kao „mini lifting”.

Kada nema vremena, recept Markos su tri koraka: dobro zavijene trepavice, svetlost na strateškim mestima i definisana linija u korenu trepavica. Barba sumira: „Jednostavno oko, dobro definisano i sa svetlošću”, na svetloj koži. Nijedna od tri nije spomenula nov proizvod koji mora da se kupi. To samo po sebi kaže dovoljno o tome koliko nam od onoga što nam prodaju stvarno treba.