Dok britanska kruna ponovo skuplja pažnju jednom svadbom, vredi primetiti ko je došao - i ko nije. Piter Filips, sin princeze Ane i unuk kraljice Elizabete II, venčao se sa Hariet Sperling, medicinskom sestrom pedijatrije, u crkvi Svi Sveti u Kemblu, Glosteršir. Za oboje je ovo drugi brak, pa je bila potrebna i posebna dozvola.

Gostinska lista više je ličila na državni prijem nego na porodičnu proslavu: kralj Čarls III i kraljica Kamila, princ i princeza od Velsa, vojvoda i vojvotkinja od Edinburga, princeze Beatris i Eudženija sa supruzima, Zara Tindal sa porodicom, i naravno princeza Ana kao majka mladoženje. Svadbu su organizovali Peregrin i Karolina Armstrong-Džouns.

Ali u kraljevskim pričama najglasnije govore odsutni. Na proslavi nije bilo Sare Ferguson i princa Harija - dva imena koja su poslednjih godina postala sinonim za one koji više ne sede za porodičnim stolom. U instituciji gde je svako pojavljivanje poruka, odsustvo je isto toliko glasno koliko i prisustvo.

Par se, kaže se, upoznao na sportskom događaju vezanom za njihovu decu. Na venčanju su kao deveruše nastupile Piterove ćerke, Savana i Isla, i ćerka Hariet, Džordžina. Buket neveste - đurđevak, grašak, astilba i jasmin - bio je sastavljen od lokalnog cveća u belom, kremastom, nežno roze i zelenkastom, delo cvećarke Mili Ričardson.

Jedna medicinska sestra koja se udala u porodicu koja simbolizuje britansku monarhiju - to je priča koja se lepo prodaje. Ali iza čipke i šešira stoji isto pitanje koje kraljevski dvor nosi decenijama: ko ostaje u krugu, a ko tiho iščezava sa fotografija.