Međunarodni monetarni fond i Ukrajina postigli su dogovor o novoj isplati od 690 miliona dolara, čime ukupan paket tekućeg programa dostiže oko 2,2 milijarde dolara. Na prvi pogled, to je dobra vest za zemlju u ratu. Ali kao i uvek kod MMF-a, pare dolaze sa cenovnikom.

Dogovor je na ekspertskom nivou i odnosi se na prvu reviziju četvorogodišnjeg aranžmana. Šef misije MMF-a, Gavin Grej, opisao ga je kao „stabilno sidro za ekonomski program u vreme izuzetno visoke geopolitičke neizvesnosti“ - diplomatski način da se kaže da bi bez ove podrške ukrajinska ekonomija bila u još težem stanju.

Uslovi su tamo gde počinje teški deo. MMF traži sveobuhvatnu poresku reformu da bi se drastično povećali državni prihodi, ukidanje oslobađanja od PDV-a za male uvozne pošiljke, strožu borbu protiv utaje poreza i brzu reformu pojednostavljenih poreskih režima kako bi se smanjila siva ekonomija.

Ekonomski rast Ukrajine za 2026. projektuje se na samo 1 do 1,6 procenata, usporen zbog rata i globalnih potresa. Ipak, zemlja je ispunila sve kvantitativne kriterijume do marta, što je MMF nazvao „izvanrednom otpornošću“.

Za balkanskog čitaoca ovo je poznata dinamika. MMF daje pare, ali traži reforme koje najviše osećaju obični ljudi - viši porezi, manje oslobađanja, stroža naplata. Pomoć je realna, ali i cena je realna. Kad fond uđe na vrata, reforme ulaze kroz prozor - a račun, kao i obično, plaća građanin.