Od 80 institucija u Velesu samo 20 reklo da li su pristupačne za osobe sa invaliditetom: ćutanje ostalih 60 je odgovor

Osamdeset javnih i državnih institucija u Velesu dobilo je jednostavno pitanje: može li čovek u kolicima, slepa ili gluva osoba samostalno da uđe kod vas i obavi svoj posao? Odgovorilo je 20. Od ostalih 60 - tišina.

Upitnik je deo projekta „Veles - pravo za sve” Fondacije „Impakt Net”, finansiranog iz fondova EU, u kojem su učestvovali srednjoškolci iz četiri veleške škole. Posle šest meseci rada napravljen je registar pristupačnosti i modul u mobilnoj aplikaciji Green Map. Institucije su obeležene kao na semaforu: crveno znači nepristupačno, žuto delimično, zeleno potpuno pristupačno. Postoji i plava oznaka, za one koje ispunjavaju svih šest modula upitnika - ne samo za osobe u kolicima, već i za ljude oštećenog vida i sluha.

Brojke institucija koje su odgovorile nisu za pohvalu. 57 odsto nema lift, iako su im usluge na višim spratovima. 42,9 odsto nema pristupačan toalet. 86 odsto nema prostor za dojenje ili presvlačenje beba, a 72 odsto nema obučen kadar koji može da pomogne osobi oštećenog vida. Nijedna nema informacije na Brajevom pismu, niti defibrilator. A 43 odsto nije predvidelo ni budžet za poboljšanje pristupačnosti, 58 odsto ni plan.

I to su one koje su bar imale volje da odgovore. Da li je šezdeset onih koje ćute bolje ili gore? Teško je poverovati da bi institucija sa rampom, liftom i pristupačnim toaletom propustila priliku da se pohvali. Osim toga, institucije su same sebe ocenjivale - podaci se sada proveravaju da bi se videlo da li je stanje na papiru takvo i u praksi.

Zelenu oznaku dobili su OŠ „Vasil Glavinov” sa gimnazijom i hemijskom školom, koje dele jednu zgradu, zatim Dom zdravlja, bolnica, crkva „Sv. Kiril i Metodije”, Železnička stanica i Osnovni sud. Pravobranilaštvo i Javno tužilaštvo nisu na tom spisku. A jedini semafori u Velesu nemaju zvučnu signalizaciju.

Prema podacima koje je predstavio rukovodilac projekta Stefče Dečev, u Makedoniji ima 94,8 hiljada ljudi sa nekim oblikom invaliditeta, 2.500 sa oštećenim vidom ili slepilom i više od šest hiljada sa oštećenim sluhom. Sa porodicama koje im pomažu, broj stiže do 200.000 građana. Toliko ljudi svakodnevno proverava da li će moći da uđe u instituciju koju plaća svojim porezima. Institucije koje ne odgovaraju ni na upitnik - kako li odgovaraju čoveku u kolicima koji stoji ispred stepenica?