Na 9. maj, dok su se lideri iz polovine kontinenta okupljali na diplomatske događaje za Dan Evrope, u Kočanima se održao 42. Marš za anđele. 42 puta. Četrdeset i dva puta roditelji žrtava tragedije u „Pulsu" moraju da marširaju da bi bili saslušani. I to je najveći stid koji Makedonija ima za 9. maj.

Marš je krenuo iz Revolucijskog parka i završio pred Osnovnim javnim tužilaštvom. Zaustavljen je pred policijskom stanicom. To je važno - ne samo simbolično, već tražeći odgovornost za policajce koji nisu intervenisali kada se pirotehnika zapalila, i koji nisu pomogli u evakuaciji noćnog kluba sa 63 žrtve.

„Nema evropske budućnosti bez pravde. Nema dostojanstva u državi gde roditelji moraju da marširaju da bi bili saslušani," izjavila je Marija Patruševa iz porodice. Jedna rečenica. Prevod na 14 decenija istorijskog natpisa: u zemlji koja traži članstvo u EU, roditelji moraju da marširaju 42 puta za pravdu. Pitanje je da li Brisel sve to registruje.

Tomče Stojanov, otac jednog od dece, ne štedi reči ni za obe strane: „Prvo su otišli na odmor. Sada vidimo da smo manipulisani. Ništa suštinski nije izašlo iz svega što se reklo i obećavalo." I još: „Pare, podmićivanje i korupcija - ovaj pakao živimo svaki dan. Neko je osudio našu decu na smrt."

Parlamentarna anketna komisija predvođena Dimitrom Apasievim (Levica) je blokirana. VMRO-DPMNE odbija da predloži članove dok se ne usvoje zaključci iz prethodne sesije. SDSM čeka zvaničnu dokumentaciju. Ministar Venko Filipče čeka pismo od predsednika Sabranja. Svi čekaju. Samo roditelji ne čekaju - oni marširaju.

Svima koji iz Skoplja gledaju na Kočane i kažu „daleko je, drugi problem je": Kočani su svaki naš grad. Sutra može da bude Skoplje. Prekosutra - Bitolj. I ako se institucije blokiraju na najvećoj tragediji s decom, šta će se desiti kada nastupi sledeća? Pitanje nije u budućnosti. Pitanje je u sadašnjosti. Ono što blokira Sabranje nije procedura. To je strah od odgovornosti. I pamćenje na onih 63 imena treba da bude veće od straha političara.