„Možemo to da uradimo i ovde”: Američka ambasadorka u Atini hvalila se padom rumunske vlade, a Tramp pritiskao u Poljskoj i Nemačkoj

Večera u Atini, pred grčkim političarima. Tadašnja američka ambasadorka u Grčkoj, Kimberli Gilfojl, pripisala je sebi zaslugu za raspad vladajuće koalicije u Rumuniji i dodala: „Možemo to da uradimo u kojoj god zemlji hoćemo. Možemo to da uradimo i ovde.”

Scenu opisuje En Eplbaum, poljsko-američka istoričarka i dobitnica Pulicerove nagrade, u analizi za američki časopis. Jedan podatak treba znati pre svega: njen suprug je poljski ministar spoljnih poslova Radek Sikorski. Ona ne gleda sa tribine. Ali deo onoga što piše već su opširno objavili poljski mediji.

Gilfojl je uskoro podnela ostavku zbog skandala, pošto je od republikanskog donatora tražila 100.000 dolara na privatni račun. Evropske saveznike su, prema Eplbaum, mnogo više uznemirile njene političke pretnje. Vašington je ranije načelno podržavao demokratiju kao poredak i priznavao legitimitet izabranih partija levog i desnog centra. Danas administracija i poslovna elita oko nje otvoreno guraju partije bliske MAGA pokretu, uključujući proruske, a u najmanje tri evropske države lidere su nagovarali da oteraju koalicione partnere i vlast podele sa radikalnom desnicom.

Poljska: Tramp lično

Kada je poljski ministar odbrane Vladislav Kosinjak-Kamiš, lider manje partije u koaliciji, na proleće došao u Vašington, Donald Tramp ga je povukao u stranu. Rekao mu je da će u Beloj kući stajati mnogo bolje ako napusti vladu i sklopi pakt sa nacionalistima i krajnjom desnicom. Ministar je odbio. Eplbaum piše da se ovako nešto u Poljskoj nije desilo još od vremena kada su sovjetske vlasti odlučivale ko će voditi poljske komuniste.

Rumunija: priča koja miriše na gas

Ambasadorka u Grčkoj, da podsetimo, mešala se i u Rumuniju. Gilfojl je gurala izgradnju gasovoda i kupovinu američkog tečnog gasa za kompaniju čiji je lobista stalno putovao s njom. Tadašnji premijer Ilije Boložan podržavao je gasovod, ali je odbio da potpiše ugovore za gas, jer je cena bila previsoka, a Rumunija se pripremala da izvozi sopstveni gas.

Gilfojl je zatim snimljena na večeri u Bukureštu sa liderom socijaldemokrata Sorinom Grindeanuom. Uskoro su socijaldemokrati napustili vladu i zajedno sa radikalnom desnicom izglasali nepoverenje Boložanu. Grindeanu i lider proruske desnice Džordž Simion negiraju bilo kakav američki uticaj. U Rumuniji, piše Eplbaum, malo ko veruje da je to bila slučajnost.

Nemačka: ulaz samo za CDU i AfD

Sledeća brana je u Berlinu. Cilj je, prema Eplbaum, da CDU prekine saradnju sa socijaldemokratima i vlast podeli sa AfD. Tramp na Truth Social slavi rezultate krajnje desnice, a Ilon Mask na X-u pravi AfD ogromnu besplatnu promociju.

Kada je delegacija nemačkih poslanika došla na sastanke u Pentagon i Stejt department, rečeno im je da u zgrade mogu da uđu samo članovi CDU i AfD. Za socijaldemokrate, koji sede u nemačkoj vladi, ulaza nije bilo. Rukovodstvo CDU je odbilo takav sastanak. Otvoreniju poruku od te teško da je moguće poslati savezniku.

Naoružajte se, pa predajte oružje radikalima

Tu autorka nalazi paradoks. Visoki funkcioneri Pentagona, poput Elbridža Kolbija, traže da Evropljani preuzmu glavnu odgovornost za svoju odbranu. Nemačka, Poljska i Rumunija su to shvatile ozbiljno i uložile ogroman novac u naoružanje. Istovremeno, Vašington na scenu gura lidere koji su protiv odbrambenih ulaganja i otvoreno navijaju za Rusiju. Kopredsednik AfD Tino Hrupala traži potpuno povlačenje američke vojske iz Nemačke.

Recept je, zaključuje Eplbaum, već isproban u Evropi u 20. veku i završio se katastrofom.

Za Balkan ovo nije daleka tema. Ovde su strani ambasadori odavno deo domaće politike. Ako Vašington ovako govori sa Poljskom i Nemačkom, članicama NATO-a i EU, kakav ton čeka onoga ko još stoji pred vratima? I ako sutra neki ambasador na večeri u Skoplju kaže „možemo to da uradimo i ovde”, ko bi ustao od stola?