Lanac presečen ispred Ustavnog suda u Varšavi, a predsednik okrenuo avion: Poljska živi u dve pravne stvarnosti

U Varšavi je spor oko toga ko kontroliše pravosuđe stigao do bravarskog alata. Suspendovani predsednik Ustavnog suda Bogdan Švjenčkovski došao je pred ulaz i od okupljenih zatražio pajser da otvori zaključana vrata, a čovek iz mase presekao je lanac na ogradi. Švjenčkovski je potom s policijskom legitimacijom pokušavao da uđe u radne prostorije.

Sve je počelo kada je sudija Ana Korvin-Pjotrovska, pozivajući se na sudijski staž, objavila jednomesečnu suspenziju Švjenčkovskog i njegovog zamenika Bartolomeja Sohanjskog. To se pojavilo na zvaničnoj stranici suda. Paralelno, na profilu suda na mreži X izašla je objava da je stranica nezakonito preuzeta, da rukovodstvo ostaje i da ta sudija uopšte nema taj status. Sud je sam sebe demantovao na sopstvenim kanalima.

Usledila je ulica. Ispred zgrade okupili su se demonstranti i opozicioni političari predvođeni šefom Prava i pravde Jaroslavom Kačinjskim, a policija je rasporedila snage pošto ju je sudija pozvala zbog procene moguće opasnosti. Bilo je guranja i bacanja predmeta na policajce, a privedena su tri lica koja su preskočila zaštitnu ogradu. Policija je saopštila da njeni službenici čuvaju dvorište i spoljni prostor i da nisu ušli u samu zgradu. Predsednik Karol Navrocki prekinuo je službeni put u Senegal usred leta i vratio se u zemlju, a ministar pravde i glavni tužilac Valdemar Žurek zatražio je ukidanje imuniteta suspendovanom dvojcu, na osnovu obimnih spisa o krivičnoj odgovornosti.

Ko je tu u pravu? Zavisi koga pitate, jer Poljska živi u dve paralelne pravne stvarnosti. Švjenčkovski je dugogodišnji kadar bivše konzervativne vlasti. Korvin-Pjotrovska je među sudijama koje je izabrao novi parlament premijera Donalda Tuska, ali Navrocki i staro rukovodstvo suda odbijaju da prime njihovu zakletvu i ne dozvoljavaju im da rade u većima.

Zašto se seku lanci zbog jednog suda? Zato što je od 2015. do 2023. Ustavni sud služio krajnje desnom Pravu i pravdi kao poluga vlasti. Preko lojalnih sudija donosile su se odluke koje su menjale pravac države, od drastičnog ograničenja prava na abortus do presuda koje su domaće zakone stavile iznad evropskog prava. Zbog toga je Evropska komisija godinama Poljskoj zadržavala isplatu milijardi evra iz budžeta Unije.

Tusk je došao s obećanjem da će vratiti vladavinu prava i odblokirati novac iz Brisela, a zatekao je stanje u kojem gotovo svaki vladin predlog zakona može da padne na Ustavnom sudu. Zato većina pokušava da postavi nove sudije i skloni stare kadrove, a druga strana kaže da je to suprotno propisima. Obe strane tvrde da brane zakon, a sud koji treba da preseče spor sada je sam spor.

Kandidati s Balkana godinama slušaju lekcije o nezavisnom sudstvu iz Brisela, a ovo je članica Unije od 2004. godine. Šta vredi sud koji svaka nova vlast mora da osvaja - kad se već traži pajser za njegova vrata?