Tramp razmatra vojne opcije za Iran: Novi udari posle 3. novembra ili „pauza” - u Vašingtonu govore oboje odjednom

Admiral Bred Kuper, komandant američkih snaga na Bliskom istoku, u četvrtak je lično došao u Belu kuću i Donaldu Trampu predstavio vojne opcije za moguće nove napade na Iran. To nije svakodnevna scena: regionalni komandanti retko direktno izveštavaju predsednika. Datum koji stoji iza svega je 3. novembar, izbori za Kongres. Vašington razmišlja o nastavku velikih vojnih operacija pošto se prebroje glasovi.

Prema dvojici američkih funkcionera, Tramp je hteo lično od Kupera da čuje da li pomorska blokada Irana daje očekivani rezultat. Razgovarali su i o propuštanju naftnih tankera kroz Ormuski moreuz i o ekonomskom pritisku na Teheran. Za stolom su sedeli potpredsednik Džej Di Vens, ministar odbrane Pit Hegset, ministar finansija Skot Besent, ministar energetike Kris Rajt, načelnik Združenog generalštaba Den Kejn, specijalni izaslanik Stiv Vitkof i šefica kabineta Suzi Vajls. Toliko važni ljudi ne okupljaju se zbog učtive posete jednog admirala. Bela kuća i Centralna komanda odbile su da komentarišu.

Pripreme nisu samo u Vašingtonu. Sjedinjene Države već su upozorile nekoliko arapskih zemalja Persijskog zaliva da se pripreme za moguće nove američke napade posle 3. novembra i za iransku odmazdu. Izraelski načelnik Generalštaba Ejal Zamir na početku nedelje razgovarao je s Kuperom o mogućim operacijama, a američki i izraelski funkcioneri razmatraju novu opsežnu kampanju na iranske vojne i nuklearne ciljeve ako diplomatija propadne. Tramp zasad nije doneo konačnu odluku: nema potvrde ni da su novi napadi odobreni ni da imaju datum.

Vensovo pismo i Trampovi lekovi

Paralelno teče drugi kolosek, i tu stvari postaju čudne. Katarski posrednici preneli su Mohsenu Rezaiju, sekretaru iranskog Vrhovnog saveta za nacionalnu bezbednost, pismo od Vensa s predlogom za obnavljanje pregovora, uz naglasak da moraju da obuhvate nuklearni program. Tramp je pak javno izjavio da se Vensovo obraćanje odnosilo na pomoć u snabdevanju lekovima. Njih dvojica su u sredu razgovarali i o slanju hrane i lekova kao gestu dobre volje. Dakle, pismo o nuklearnim pregovorima ili pošiljka lekova? Zavisi koga slušaš.

Američki ambasador u Turskoj Tom Barak izjavio je u četvrtak da su dve strane veoma blizu dogovora o smirivanju. „Mislim da smo veoma blizu toga da konačno stignemo do trenutka u kom ćemo moći da kažemo: Hajde jednostavno da napravimo pauzu”, rekao je. Govorio je o privremenom dogovoru, ne o sveobuhvatnom rešenju. Barak je to rekao u četvrtak. U četvrtak je admiral nosio vojne opcije u Belu kuću.

Iran sa svoje strane traži konkretne ustupke pre bilo kakvih razgovora o nuklearnom programu: ukidanje američke pomorske blokade, oslobađanje zamrznute iranske imovine i ponovni izvoz nafte. Vašington insistira da pregovori obuhvate upravo nuklearni program. „Posredovanje je u veoma osetljivoj fazi”, rekao je regionalni izvor upoznat s razgovorima koje predvodi Katar.

Šema je već viđena. Prema američkim medijima, sličan pristup Tramp je imao i pre udara na iranska nuklearna postrojenja u junu 2025. godine i pre početka američko-izraelskog rata u februaru ove godine. Pregovori napred, bombarderi nazad. Balkan ovu scenu zna napamet: dok se jedan izaslanik rukuje, drugi broji tenkove.

Zato reč „pauza” iz usta jednog ambasadora ne treba čitati kao mir. Iran, Zaliv i Izrael sada čekaju rezultate glasanja u kom ne učestvuju, da saznaju hoće li imati rat. Koliko vredi pauza koja može da se završi kad se prebroje glasovi?