Između Bordoa i Tuluza postoji grad od trideset hiljada ljudi kroz koji milioni putnika prolaze bez da okrenu glavu. To je Ažen, i u njemu postoji most po kojem ne idu automobili - po njemu plovi voda.

Kanalski most iz devetnaestog veka nosi ceo kanal preko reke Garone. Gledano sa strane, izgleda kao greška u perspektivi: brod se kreće u vazduhu iznad reke. Inženjerski, to je rešenje banalnog problema - kanal je trebalo da pređe reku, a reka nije htela da ga primi. Vizuelno, to je jedan od najčudnijih prizora u jugozapadnoj Francuskoj.

Grad je tih i elegantan, i baš zato ostaje nepoznat. Ažen ima nesreću da leži između dva turistička giganta, a to je pozicija u kojoj svaki grad postaje samo znak na auto-putu. Svako na Balkanu zna neki takav grad - onaj pred kojim se staje na kafu i nakon kojeg se nastavlja dalje.

Šta ima unutra

Istorijsko jezgro je srednjovekovno, sa arkadnim ulicama i kućama sa drvenom konstrukcijom - onaj tip fasada koje širom Evrope najčešće vidiš na restauriranim razglednicama, a ovde još uvek stoje kao obične zgrade u kojima žive ljudi. Katedrala Sen Kapre je pod zaštitom UNESKO. Muzej lepih umetnosti drži pet slika koje se pripisuju Goji, što je zbirka kojom bi se mnogo veći gradovi hvalili celu godinu.

Ažen je i sinonim za nešto što ste verovatno već jeli ne znajući odakle je: sušena šljiva iz Ažena, sa zaštićenim geografskim poreklom. To je slučaj kada jedan lokalni proizvod nosi ime grada po celom svetu, a sam grad prepušta da ga posete samo oni koji ga traže.

Praktično

Natkrivena pijačna hala je mesto gde se vidi pravi ritam grada. Za jelo se preporučuju Le Margoton i L'Imprévu, a za spavanje Hôtel Serra ili Château des Jacobins. Ništa od ovoga ne traži rezervaciju šest meseci unapred - što je, zapravo, cela poenta mesta koja još nisu otkrivena.

Grad je i rodno mesto fudbalera Emerika Laporta, što je dovoljan razlog da ga neko prvi put izguglа. Ponekad je potrebno jedno poznato ime da bi se primetio ceo grad - ali kada si već tamo, nikoga ne zanima ko je odakle rođen.