Osuđen na oko 28 i po godina zatvora, jednom već odbegao od makedonskih organa, pronađen i ekstradiran iz Kosova - a potom pušten van Idrizova na tridesetodnevno lečenje. Besim Krasnići iz skopskog sela Kondovo ponovo je nedostupan, a Osnovni krivični sud Skoplje izdao je naredbu za privođenje i poternicu.

Hronologija je suva i baš zato je poražavajuća. U maju ove godine sud mu je odobrio prekid kazne od trideset dana, na osnovu medicinske dokumentacije da mu je potrebna intervencija na Klinici za digestivnu hirurgiju - zahvat koji se, kako je obrazloženo, ne može izvesti u zatvorskim uslovima. Kada je tih trideset dana isteklo, Krasnići je zatražio produženje. Sud je 16. juna odbio zahtev, oceniviši da dokumentacija ne pokazuje potrebu da ostane van. Žalba je takođe odbijena, a Krivično veće je potvrdilo odluku.

Potom - tišina. Direktor Idrizova je 10. jula obavestio sud da se osuđeni nije vratio u ustanovu u određenom roku. Istog dana izdata je naredba za privođenje i predviđena poternica. Znači, odluka da neće ostati van doneta je u junu, a on se nije vratio ni u julu. Trideset dana je davno prošlo.

Ko je čovek kojeg su pustili

Krasnići je 46-godišnji stanovnik Kondova i brat Agima Krasnićija, a u javnosti je poznat kao lice koje se povezuje sa takozvanom kondovskom grupom koja je pre dve decenije bila u fokusu bezbednosnih službi. U maju 2024. godine ekstradiran je iz Kosova po međunarodnoj poternici. MUP je tada saopštio da je bio tražen radi izdržavanja zatvorskih kazni za razbojništvo, teška dela protiv opšte sigurnosti i delo povezano sa pripremanjem u vezi sa terorizmom.

Znači, ovo nije čovek o kojem sistem nije imao podatke. Ovo je čovek čiji dosije sadrži prethodno nevraćanje sa dozvoljenog izlaza, međunarodnu poternicu i ekstradiciju. Pravo osuđenika na odgovarajuće lečenje je zakonski zagarantovano i niko ne spori da postoji. Sporno je nešto drugo: ko je napravio procenu rizika i šta je konkretno predviđao mehanizam kojim je trebalo da se obezbedi njegovo vraćanje po završetku lečenja?

Odgovor, sudeći po ishodu, jeste da takvog mehanizma praktično nije bilo. Dokumentacija se razmatrala, rokovi su se brojali, žalbe su se odbijale - a čovek se prosto nije pojavio na vratima. Sada se ponovo raspisuje poternica za istim licem za kojim se već jednom raspisivala.

Ako sistem dvaput izgubi istog osuđenika, problem nije u begucu. Problem je u tome što između medicinskog mišljenja i zatvorskih vrata ne postoji niko ko odgovara svojim imenom.