Biarric je jedno od onih mesta koja na hartiji izgledaju kao butik-turistička priča, ali u suštini su istinsko istorijsko krstopat. Francuski baskijski grad na atlantskom bregu bio je kitova ribarska varoš do 19. veka, kad ga je carica Evgenija de Montiho, španska blagorodnica i supruga Napoleona III, pretvorila u aristokratsko utočište. Od tada put Biarrica išao je nagore - vile u Bel Epok stilu, Hotel d'Pale, Art Deko kazino, i ruska pravoslavna crkva kao znak da ruski blagorodnici i tu nisu propuštali odmor.

Danas Biarric je čudan miks - 6 kilometara divljih plaža, evropska prestonica surfovanja, i istovremeno grad gde se pojavljuju fustani od Šanela i Hermèsa. Španska novinarka Helena Resano baš ga je izabrala za dejstvo svog prvog romana "Las rutas del silencio", priče o mladom devojčetu koje posle porodične tragedije ponovno sabira parčiće života.

"Biarric mi pomaže kompletno da se isključim," kaže Resano. "Ovde ponovno postajem anonimna." To je ono što Biarric prodaje kao svoju najveću vrednost - ne luksuz, već mogućnost da iščezneš u toplu na podnevu.

Za balkanskog turistu Biarric možda zvuči skupo, i zvuči s pravom. Ali postoji jednodnevna poseta koja radi: jeftin let do Bilbao, potom autobus do Biarrica za dva časa, dan na plaži i večera u jednom od stotina malih restorana sa ribom. Pravi se sa manje od 200 evra, i gledate isti zalez koji su gledali i Edvard VII i carica Evgenija. Istorija čini jednako za sve.