Bitoljski savet jednoglasno je usvojio zaključak protiv govora mržnje na sportskim događajima i javnim proslavama. Inicijativa je došla iz savetničke grupe SDSM-a, posle konkretnog incidenta sa učešćem sportista na proslavi. I to je deo priče koja zaslužuje pažnju.

Sadržaj zaključka je jasan: savet „najoštrije osuđuje sve oblike govora mržnje, uvredljivo, vulgarno, ponižavajuće i neprimereno govorno ponašanje na sportskim događajima i javnim okupljanjima - bez obzira ko klub, grupa ili pojedinac to izaziva". Sportska dostignuća, kažu bitoljski savetnici, treba da se proslavljaju „javno sa dostojanstvom, sa poštovanjem ka protivniku - a ne kroz poruke koje stvaraju podele, mržnju, uvrede i ponižavanja".

Zaključak se prosleđuje Fudbalskoj federaciji Makedonije, Ministarstvu sporta, lokalnim klubovima i javnosti. Drugim rečima: poziv za delovanje na nadležne institucije - uključujući i Disciplinsku komisiju koja je u poslednjim godinama mnoge sportiste i navijače oslobodila od odgovornosti uprkos očiglednim kršenjima pravilnika.

Da li će ovakav zaključak imati realnu težinu? Istorija makedonskih sportskih pravilnika sugeriše - ne. Imali smo deklaracije protiv huligana. Imali smo pozive protiv govora mržnje. Sve funkcioniše do momenta kada treba neka poznata ličnost ili klub da bude kažnjen. Tada iznenada se pojavljuju „nedostaci u dokazima" ili „potreba za dodatnom procedurom".

Bitola, kao grad sa ozbiljnom rukometnom, košarkaškom i fudbalskom tradicijom, može da povede primer. Ali samo ako zaključak ne ostane list hartije. Pitanje: ko će biti prvi slučaj na kome će bitoljski savet zahtevati primenu sopstvenog zaključka? Da li će savet imati snagu da to uradi, ili samo ga proizvede pred lokalnim izborima da bi izgledao aktivan?