Žena koju su odbili zato što je imala prošlost: Davina Šefild umrla u 75. godini, a njeni preci su posedovali Bakingemsku palatu

Umrla je u 75. godini, 2. septembra, a vest je izašla u javnost tek sada - deset dana kasnije, kad je porodica odlučila da je vreme. Davina Šefild nije bila kraljica, nije bila princeza i nikad nije ušla ni u jedan zvanični protokol Bakingemske palate. Ipak, u sedamdesetima britanska štampa smatrala ju je ženom koja je zamalo sela na presto pored Čarlsa.

Veza je počela 1976. godine. Čarls, tada princ od Velsa, vodio ju je na društvene događaje, na jedno venčanje, a na jednom konjičkom takmičenju sedela je na mestu rezervisanom za najbliže - pored kraljice Elizabete Druge i vojvode od Edinburga. Putovala je s njim i u Balmoral, gde je osvojila i kraljicu-majku. Stručnjaci za kraljevske kuće u tom trenutku pisali su da je našao svoju „srodnu dušu”.

Onda je došla rečenica koja je sve to okrenula. Njen bivši partner, moreplovac Džejms Berard, izjavio je u javnosti da su njih dvoje bili u vezi i da su živeli zajedno pre nego što je ona upoznala princa. To je bilo dovoljno. Tradicija tog vremena tražila je da budući kralj izabere nevestu sa „besprekornom” prošlošću, a Davina Šefild iznenada je prestala da ispunjava uslov - ne zbog nečega što je ona uradila, nego zbog onoga što je neko drugi rekao o njoj.

Vredi stati ovde. Žena koja je poticala iz baronske porodice Šefild, čija je majka bila ćerka prvog barona Makgovana i predsednik Imperial Chemical Industries, čiji je otac služio u Grenadirskoj gardi - ona dakle nije bila dovoljno dobra zato što je pre princa imala svoj život. Koliko je od tog pravila preživelo do danas, a koliko se samo preselilo iz novina na mreže?

Istoričari su kasnije otkrili detalj koji zvuči kao izmišljen. Davinini preci, po liniji Šefild, bili su vlasnici same Bakingemske palate - kad se još zvala Bakingem Haus, stotinama godina pre nego što je prešla u ruke kraljice Šarlote. Žena koju nisu pustili u palatu poticala je iz porodice koja ju je sagradila.

Posle razlaza sa Čarlsom, udala se za Džejka Morlija 1981. godine - iste godine kad se Čarls venčao sa Dijanom. Dobili su sina Tomasa 1983, potom Vilijama i Henrija 1987. Ista imena koja nose i oba Čarlsova sina. Podudarnost, naravno, ali od onih koje ne izmišljaš. Njih trojica bili su pored nje do kraja; biće ispraćena 2. novembra, na opelu u blizini njenog doma u Kotsvoldsu.

Čarls je posle nje povezivan sa Džejn Velsli, Amandom Knačbul, Sabrinom Gines, Sarom Spenser i na kraju sa Dijanom Spenser. Znamo kako se to završilo: razvod 1996, tragedija u Parizu godinu dana kasnije. A čovek koji 1976. nije smeo da izabere ženu sa prošlošću, 2005. se venčao sa Kamilom - ženom sa kojom je bio u vezi još u sedamdesetima, a koja je u međuvremenu bila udata za Endrua Parkera Boulsa.

Drugim rečima, pravilo koje je Davinu Šefild isključilo iz računa kasnije je jednostavno odbačeno. Nije popravljeno, nije javno preispitano - samo tiho ostavljeno po strani kad je smetalo istom onom čoveku u čije ime je primenjeno. To je razlika između principa i alata, i ta razlika se retko prizna dok su svi još živi.