Pacijentkinja ulazi zabrinuta zbog podočnjaka. Lekarka je gleda i kaže da je problem delimično drugde - u izgubljenoj potpori jagodice. „Jagodica je potporna struktura”, kaže dr Beatris Beltran, estetski lekar iz Barselone, i time se cela logika tretmana menja.

Ono što pacijent vidi kao zasebnu manu - senku ispod oka, opuštenu vilicu, jednu boru - lekarka vidi kao posledicu nečega što je popustilo na drugom mestu. „Ne možemo da tretiramo podočnjak, vilicu ili boru kao izolovane elemente”, kaže ona.

Ali najzanimljivija je rečenica o tome šta ljudi zapravo traže: „Sve češće viđamo pacijentkinje koje žele da izgledaju bolje, ali ne drugačije.” To je tiha revizija cele jedne decenije u kojoj je estetska medicina prodavala transformaciju, a ne održavanje.

Arsenal je poznat - hijaluronska kiselina postavljena strateški, biostimulatori kolagena, zatežuće tehnologije poput Termaža i Ulterapija. Ništa od toga nije novo. Novo je na koji deo lica se usmerava i sa kojim ciljem.

Da li je to napredak ili samo bolja prodajna priča? Možda i jedno i drugo. Industrija koja je godinama učila da je više bolje sada prodaje manje - i za manje naplaćuje isto. Ali rezultat koji pacijent traži je iskren: da ne liči na nekog drugog u ogledalu.

Kod nas je to još teže dobiti, zato što je tržište manje a reklama agresivnija. Pitanje koje vredi postaviti pre svake intervencije isto je ono koje postavlja i lekarka: da li je ovo što vidim problem, ili samo mesto gde se problem vidi?