Ožiljak na Galičici vidljiv sa jezera: uzurpirano 17.000 kvadrata državnog zemljišta, institucije tri godine ćute

Sa Ohridskog jezera vidi se ožiljak na padinama Galičice. Nije prirodan. Prema Građanskoj inicijativi „Ohrid SOS”, to je trag tri godine bespravne gradnje i uzurpacije državnog zemljišta u Lagadinu, u zoni održivog korišćenja Nacionalnog parka Galičica - i tri godine institucionalnog ćutanja.

Aktivisti kažu da su još u proleće 2023. godine, po prijavama građana, nekoliko puta tražili vanredni inspekcijski nadzor: šta se gradi, sa kakvom dozvolom i da li se ulazi u državnu zemlju. Odgovora nije bilo. Ni zapisnika o nadzoru, ako je nadzora uopšte i bilo.

Park je sam utvrdio prekršaje

Najneobičnije u ovoj priči je to što prekršaje nisu „izmislili” aktivisti. Godine 2024, ponovo po prijavi lokalnog stanovništva, uviđaj na terenu obavili su predstavnici samog Nacionalnog parka Galičica. Na površini od 17.000 kvadratnih metara, na katastarskoj parceli 1/1 u KO Elšani, u vlasništvu države, konstatovali su uzurpaciju zemljišta, pustošenje šume i bespravne građevinske aktivnosti: potporni zid, armiranobetonsku ploču u izgradnji, iskop stene, probijen pristupni put i narušenu stabilnost stubova visokonaponskog dalekovoda. Prema nalazima, radove je izvodio vlasnik smeštajnog kapaciteta, bez ikakvog rešenja ili odobrenja, a park niti je bio obavešten niti je dao saglasnost.

Na susednoj državnoj parceli, KP 2/1, zatečena je i nadogradnja od dva sprata na kući koja je već bila bespravno izgrađena. Iste godine Državni inspektorat za šumarstvo i lovstvo utvrdio je da je na državnom zemljištu uništena šuma kako bi se izgradio put i više objekata.

Nacionalni park je podneo prijave Osnovnom javnom tužilaštvu, policiji u Ohridu, Državnom inspektoratu za građevinarstvo i urbanizam i Državnom pravobranilaštvu. Četiri adrese. Prema „Ohrid SOS”, fotografije iz 2026. godine pokazuju da na terenu ništa nije bolje. „Ne znamo da li je ono što je zatečeno pri uviđaju isto ono što se danas vidi na fotografijama ili je u međuvremenu uzurpirano još više zemljišta”, kažu iz inicijative.

UNESKO gleda, institucije čekaju

Sve se ovo dešava u regionu koji je pod zaštitom UNESKO-a od 1979. godine i koji godinama balansira na ivici Liste svetske baštine u opasnosti. Vlada je tražila dodatni rok za obaveze, a u nacrtu odluke Komiteta za svetsku baštinu iz jula ove godine konstatovano je da je napredak ograničen i da glavne pretnje još nisu otklonjene. Aktivisti upozoravaju i na nove objekte duž obale, na objekte koji se ne uklanjaju uprkos ranijim inicijativama, kao i na planove za betonski zid kod Studenčiškog kanala, gde se nalazi nekoliko poznatih plaža.

Kada državna institucija utvrdi da je neko uzurpirao 17.000 kvadrata državne zemlje u nacionalnom parku i podnese prijave na četiri mesta, a tri godine kasnije ožiljak je i dalje tu, pitanje više nije ko je gradio. Pitanje je zašto niko nije zaustavio. Tužilaštvo, policija, građevinski inspektorat i pravobranilaštvo imaju po jednu prijavu na stolu. Koliko još UNESKO-izveštaja treba da prođe da bi neko od njih otvorio fasciklu?