Kongres ekologa u Strugi: 170 radova o prirodi, a nauka traži nekoga ko će ih pretočiti u odluke

Priroda obično stiže na naslovne strane kada nešto gori, ruši se ili smrdi. U Strugi se četiri dana o njoj govorilo brojkama, merenjima i terenskim studijama. Sedmi Kongres ekologa Makedonije sa međunarodnim učešćem, od 15. do 18. oktobra, okupio je preko 180 izlagača i gostiju iz regiona i 170 radova i poster-prezentacija, u organizaciji Makedonskog ekološkog društva (MED).

Teme su one koje svaki dan živimo, a retko razumemo: zagađenje vazduha, vode i zemljišta, biološka raznovrsnost, šumarstvo, poljoprivreda i promene u ekosistemima. Bugarska profesorka Irina Karadžova govorila je o biljkama koje akumuliraju nikl i mogu da se koriste za čišćenje kontaminiranog zemljišta. Dr Tim van der Šrik je, na primeru Prespanskog jezera, govorio o zaštiti prirode usred klimatske krize, a dr Jovana Devetaković iz Beograda o tome koliko su četiri vrste hrasta ranjive na sušu.

Možda najvažniju rečenicu Kongresa izgovorio je prof. Panajotis Dimopulos sa Univerziteta u Patri: tehnička procena ekosistemskih usluga mora da se pretoči u konkretne odluke. Koliko često kod nas takva procena stigne dalje od zbornika radova? „Dvadeset osam godina posle prvog Kongresa, još smo tu”, rekla je izvršna direktorka MED-a, Robertina Brajanoska. Rečenica koja zvuči i kao ponos i kao upozorenje.

Preko 200 učenika iz 14 osnovnih škola predstavilo je svoja istraživanja o staništima od Šar planine i Prespe do pećine Pešna, a studenti biologije imali su 18 izlaganja. Kongres je bio posvećen prof. dr Ljupču Grupčeu, jednom od njegovih inicijatora, koji nije dočekao sedmo izdanje. Generacije ekologa imaju znanje. Pitanje je da li će neko ko potpisuje urbanističke planove i dozvole pročitati ono što su napisali.