Hrvatski državni zavod za statistiku objavio je brojke za jun i one nisu prijatne za čitanje u Zagrebu. Tri miliona dolazaka, što je za 6,6 odsto manje od prošlogodišnjih. Trinaest i po miliona noćenja, pad od 6,1 odsto.

Kod stranih gostiju pad je oštriji: 2,6 miliona dolazaka, za 8,9 odsto manje, i 12,3 miliona noćenja, za 7,5 odsto manje. Najveće pojedinačno osipanje dolazi sa tržišta koje hrvatski turizam smatra svojim temeljem. Nemačka noćenja su smanjena za 28,1 odsto.

Gotovo trećina najvažnijeg tržišta, za jednu sezonu. To nije statistički šum.

Jedina cifra koja raste je domaća. Hrvatski turisti ostvarili su 387.000 dolazaka, za 11,8 odsto više, i 1,2 miliona noćenja, rast od 11,7 odsto. Kada sopstveni građani pune primorje brže od stranaca, to obično znači da je cena stigla do tačke gde i lokalni gost razmišlja dva puta.

Istra je ostala najposećeniji region, ali i tamo je broj posetilaca manji za 10 odsto. Kada i najjači region tone, objašnjenje „loša lokacija” otpada.

Zvanično objašnjenje i ono što u njemu nedostaje

Hrvatske vlasti reagovale su argumentom koji nije netačan: prvo polugodište je bilo jako, a junski pad se duguje kalendarskim efektima, pomerenim odmorima i promenjenim navikama putovanja. Ministarstvo turizma insistira da jedan slab mesec ne opisuje celu godinu.

To je tačno i u isto vreme je odgovor na pitanje koje niko nije postavio. Kalendar može da objasni zašto su gosti došli u julu umesto u junu. Kalendar ne objašnjava zašto Nemci, kada i dođu, ostaju značajno kraće.

Za ceo region ovo je podatak vredan gledanja, ne zluradosti. Hrvatska je jedina zemlja bivše Jugoslavije sa punopravnim članstvom u EU i sa najrazvijenijom turističkom infrastrukturom na Jadranu. Ako ta kombinacija ove sezone gubi nemačkog gosta, tada pitanje nije šta je Hrvatska pogrešila, nego kuda ide taj gost umesto toga.

Odgovor je, najverovatnije, na istom moru, samo južnije i jeftinije. Balkansko primorje se takmiči samo sa sobom, a sezona 2026 pokazuje da gost više ne bira mesto po navici.