Još jedan rok, još jedan dan D, i još jednom - dogovora nema. Izborni zakonik, deo Reformske agende koja nas deli od Evropske unije, ponovo je zaglavio među partijskim obračunima. A ovaj put na stolu nisu samo principi, nego i 4,2 miliona evra evropskog novca koji direktno zavise od toga hoće li političari sesti i dogovoriti se.

Evroambasador Mihalis Rokas ne gubi nadu - ili bar tako kaže. „Ima još jedan dan da se postigne konsenzus. Razumem da se koordinatori partija sastaju na dnevnoj osnovi", izjavio je on, podsećajući da je reč o 4,2 miliona evra koji bi bili iskorišćeni u korist makedonskih građana. Optimizam čoveka kojem je Brisel dao zadatak da broji korake. Pitanje je ima li taj optimizam osnova na terenu, ili je diplomatska učtivost.

Svako sa svojim uslovom, niko sa rešenjem

Zato što su na terenu partije dijametralno suprotstavljene strane. Predsednik SDSM-a, Venko Filipče, poručio je da će opozicija prihvatiti zakon koji zaista poboljšava glasanje, ali ne i mehanizam preko kojeg bi se izbori mogli izmanipulisati. „Kako će se kontrolisati elektronsko glasanje ili slanje pisama poštom?", pitao je on, odbacujući predlog za glasanje građana u inostranstvu elektronskim putem ili poštom bez pratećih kontrolnih mehanizama.

VMRO-DPMNE, preko portparola Valentina Manasievskog, okreće ploču obrnuto i prebacuje krivicu na opoziciju, tvrdeći da SDSM, Levica i DUI nemaju interes za nov zakon. Levica pak insistira na svom starom zahtevu - jedna izborna jedinica i otvorene liste, što je po njoj jedini pravi lek za disfunkciju sistema. A partije albanskog stanovništva uslovljavaju: glasanje građana u inostranstvu mora biti uključeno, pri čemu se iz Albanske lige već nagoveštava mogućnost da se zakon blokira ako se to ne ispuni.

Znači imamo četiri uslova i nijedno rešenje. Svako sa svojom crvenom linijom, svako spreman da sruši dogovor ako njegov zahtev ne prođe. I dok traju ovi dnevni sastanci koordinatora, sat otkucava - ne samo do sutrašnjeg roka, nego i do trenutka kada će Brisel prestati da broji korake i početi da oduzima novac.

Ovo nije prvi rok koji ističe bez rezultata i verovatno neće biti poslednji. Ali retorika o konsenzusu, ponavljana sa svake strane dok se istovremeno svako drži svoga, počinje da zvuči prazno. Kad svi pričaju o dogovoru, a niko ne odstupa, onda „poziv na konsenzus" zaista deluje kao eho u pustinji. A račun, kao i obično, platiće građani - ovaj put bukvalno, u nepotrošenim evropskim milionima.