Proslava Dana nezavisnosti trebalo je da košta „nula denara”. Sada se već zna da je potrošeno oko 5,5 miliona evra. Od toga oko pet miliona dolazi iz neraspoređene dobiti Državne lutrije, a još oko 40 miliona denara od privatnih kompanija.

Opozicija traži otvaranje istrage po tragu novca. Na konferenciji za novinare, predstavnica SDSM Maja Borozan zatražila je da Vlada objavi sve ugovore, anekse, fakture, bankarske isplate i poreske obračune, kao i kompletnu listu primalaca, izvođača, dobavljača i privatnih finansijera.

Pet radnih dana i jedna ponuda

Od svih postavljenih pitanja, jedno je teško zaobići. Javni poziv trajao je samo pet radnih dana i na njega je stigla jedna jedina ponuda.

To nije podatak za čije tumačenje treba velika istraživačka veština. Svako ko se bavio javnim nabavkama zna šta znači poziv od pet dana na koji se javlja jedan. Prema opoziciji, poziv je završio 8. maja, a samo tri dana kasnije vlasti su već najavile nastup Dejvida Gete - međunarodnog izvođača čiji se angažman dogovara mesecima, ne danima.

Ako se to hronološki ne poklapa, onda pitanje nije da li je izabran najbolji organizator, već kada je tačno odlučeno ko će to biti.

Ono što je i dalje skriveno

Nisu poznata imena kompanija koje su obezbedile oko 40 miliona denara, ni pojedinačni iznosi, ni osnov po kojem su sredstva uplaćena. Privatni novac za javnu proslavu, bez javnog spiska - to je konstrukcija koja sama po sebi traži objašnjenje.

Nema jasne evidencije ni o približno 1,75 miliona denara od prodatih ulaznica. Ko ih je naplatio, na kom su računu završile, kako su poreski evidentirane - ništa od toga nije rečeno.

Nije objavljeno ni koliko je koštao nastup Gete: honorar, produkcijski paket, scena, tehnika, transport i međunarodni tim.

Za poređenje, opozicija podseća da je proslava članstva u NATO održana u 15 gradova, koštala 240.000 evra - i svi detalji i dokumenti bili su objavljeni.

Razlika između 240.000 i 5,5 miliona evra je sama po sebi tema za diskusiju. Razlika između objavljenih i neobjavljenih dokumenata je nešto drugo. Prva je politička odluka o tome koliko se troši. Druga je pitanje da li građanin ima pravo da vidi gde je završio njegov novac.

Vlada za sada ćuti. A ćutanje na pitanje o pet i po miliona evra uvek je glasnije od svakog saopštenja.