Kremlj to više ne naziva „specijalnom vojnom operacijom“. Portparol Dmitrij Peskov javno je rekao ono što su mnogi odavno mislili: „Vodi se rat, to je pravi rat.“ A onda je otišao korak dalje - optuživši zapadne prestonice da su direktni učesnici u njemu.

„Iza Kijeva stoje i Berlin, i Pariz, i Hag, i Oslo, i, nažalost, Vašington“, izjavio je Peskov. Prema njemu, oni „pomažu da se ciljevi navode preko svojih satelita“ i „da se dostavlja strano oružje“. Drugim rečima, Moskva otvoreno optužuje zemlje NATO-a da ratuju protiv nje - ne vojnicima, već obaveštajnim podacima, satelitima i navođenim oružjem.

Vredi se zadržati na tome šta ovo znači, umesto da to samo prepišemo. Ako Kremlj zvanično proglasi zapadne države učesnicima u ratu, to je retorika koja podiže uloge - opravdanje koje se unapred gradi za eventualnu eskalaciju. Retorika u ratu retko je slučajna; ona je deo oružja. Zato reči Peskova nisu samo opis stanja, već i poruka upućena i Zapadu, i ruskoj javnosti.

Za nas na Balkanu, ovo nije daleka vest. Svaka eskalacija između Rusije i NATO-a znači više cene energije, veći pritisak na zemlje koje pokušavaju da sede na dve stolice, i oštriju podelu kontinenta kome i mi pripadamo. Kad se veliki prete jedni drugima preko saopštenja, mali su obično ti koji plaćaju račun. Pitanje koje visi u vazduhu je jednostavno i neprijatno: dokle ide ova retorika pre nego što prestane da bude samo retorika?