Jedna pusta vulkanska stena usred mora, široka koliko jedno skopsko naselje, u četvrtak je promenila račun svetskog tržišta nafte. Huti, jemenski pobunjenici koje podržava Iran, zauzeli su ostrvo Majun u moreuzu Bab el-Mandeb - najveće teritorijalno osvajanje koje su napravili poslednjih nekoliko godina. Dan ranije saudijski naftovod Istok-Zapad pogođen je dronovima, pa ga je Rijad zatvorio.

Cena sirove nafte ove nedelje ponovo je skočila preko 100 dolara za barel. To nije špekulacija nekog analitičara - to je cifra po kojoj se trguje dok ovo čitate.

Dronovi koji su poleteli iz Iraka, a meta je Saudijska Arabija

Saudijsko ministarstvo energetike zatvaranje naftovoda opisalo je udžbeničkom frazom „mera predostrožnosti”. Ministarstvo spoljnih poslova bilo je konkretnije: dronovi su lansirani iz Iraka. I tu dolazi deo koji vredi pročitati dvaput - kraljevina je saopštila da neće uzvratiti, kako bi iračkoj vladi dala „priliku da preduzme potrebne mere”.

Irački premijer Ali al-Zaidi, koji je i vrhovni komandant vojske, naredio je istragu o komandi operacija u pokrajini Majsan i smenio njenog komandanta, pošto su vlasti utvrdile da su napadi krenuli upravo odatle. Irak je iz predostrožnosti zatvorio i prelaz Šalamheh na granici sa Iranom.

Dakle: država koja trpi napad ne uzvraća, a država sa čije teritorije je napad krenuo smenila je jednog komandanta i zatvorila jedan granični prelaz. Koliko takvih „istraga o odgovornosti” smo već videli u regionima gde niko ne želi da izgovori istinu naglas?

Zašto jedna stena teži više od cele armije

Majun, poznat i kao Perim, malo je i pusto vulkansko ostrvo u moreuzu širokom 28 kilometara. Zauzimanje su potvrdili visoki vojni predstavnik međunarodno priznate jemenske vlade i predstavnik huta, obojica pod uslovom anonimnosti jer nisu bili ovlašćeni da razgovaraju sa novinarima.

Geografija je ovde sve. Saudijska Arabija, najveći izvoznik nafte na svetu, sve više se oslanjala na Crveno more kao alternativni put umesto Ormuskog moreuza, gde Iran napada brodove. Do početka juna više nego udvostručila je izvoz preko luke na kraju naftovoda - na preko pet miliona barela dnevno, prema podacima Međunarodne agencije za energiju. Sada i ta alternativa ima stenu sa neprijateljskom zastavom na ulazu.

Promet kroz Bab el-Mandeb smanjen je za oko 60 odsto otkako su huti krajem 2023. godine počeli da napadaju brodove u tom prostoru. Ove godine je rastao - pa su nove pretnje ponovo ograničile, prema podacima Lloyd's List Intelligence.

Svaki novi zaobilazni put je duži i skuplji

Rijad sada mora da nađe treću varijantu: naftu da šalje severno od Crvenog mora ka Sredozemlju, ili kroz Suecki kanal ili naftovodom kroz Egipat. Za kupce u Aziji to je znatno duži put. A huti su već zapretili i toj ruti - krajem avgusta napali su saudijski brod na severu Crvenog mora.

Poruka huta gotovo je komična u svojoj proračunatosti: plovidba je „bezbedna za sve kompanije osim za saudijske brodove”. Drugim rečima, svetska trgovina sme da prođe - ali samo ako plati time što će gledati u stranu. Huti prete „eskalacijom eskalacije”, a tržišta ih čitaju kao nepredvidive, što je najskuplja stvar koju jedan trgovac može da čuje.

Nijedan avion nije poleteo

Najzanimljiviji detalj u celoj priči jeste ono što se nije dogodilo. Visoki vojni predstavnik jemenske vlade priznao je da je bio zatečen što saudijske vazdušne snage uopšte nisu pokušale da spreče zauzimanje Moke - grada na oko 80 kilometara od moreuza. Njegova procena je da Saudijska Arabija nije dobila zeleno svetlo iz Vašingtona za široku vazdušnu kampanju. Krivicu je prebacio i na „nedostatak koordinacije” između jemenske vojske i nekoliko savezničkih milicija, što je hutima dalo „neprocenjivu priliku”.

Saudijska Arabija je ipak napala aerodromsku infrastrukturu u Moki pošto je grad pao u četvrtak, objavila je televizija povezana sa hutima. Nema izveštaja o šteti ili poginulima.

Iran već stavlja Jemen na pregovarački sto

Iranska vlada zatražila je prekid saudijske blokade područja pod kontrolom huta i pozvala na povratak pregovorima. Ali pravi signal došao je sa drugog mesta: portparol Iranske revolucionarne garde u sredu je zatražio da u eventualni sporazum sa SAD bude uključen i Jemen. To je prvi put da se ta strana eksplicitno pominje u kontekstu pregovora.

Prevedeno: stena usred moreuza nije ratni trofej, nego pregovarački adut. Kad navodno lokalna milicija odjednom postane stavka u sporazumu između Teherana i Vašingtona, pitanje „čiji je ovo rat” dobija vrlo neprijatan odgovor.

Saudijska Arabija tvrdi da je uvek nudila „mogućnosti za pregovore” i da ima pravo na samoodbranu. Iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči objavio je na društvenim mrežama da je u četvrtak razgovarao sa saudijskim kolegom o diplomatskim naporima za „obnovu stabilnosti”.

Eskalacija preti da prekine krhko primirje koje je od 2022. godine uglavnom zaustavilo građanski rat u Jemenu. Rat koji je počeo 2014. godine nikad nije bio vest koja se čitala na Balkanu - bio je nešto daleko, u najsiromašnijoj arapskoj zemlji. Sada se taj rat vodi na 28 kilometara morske vode kroz koju prolazi veliki deo nafte što pokreće svet. Kad se tokovi menjaju, niko ne pita ko je sve to započeo.