Mehaniku znamo svi napamet. Popneš se na vagu posle nekoliko dana jedenja bez računa, brojka nije ona koju si zamišljao, i sledećeg dana hleb nestaje sa doručka, večera postaje salata, a ručak sa društvom u subotu već se planira kao nešto što „će morati da se kompenzuje”. Jednostavna jednačina: manje unosiš, manje težiš. Problem je što telo tu jednačinu ne rešava.

Rakel Monedero, specijalistkinja za holističku ishranu, počinje od razlike koju redovno preskačemo. „Kad govorimo o mršavljenju, mnogo puta koristimo gubitak težine i gubitak masnoće kao da su isto, a nisu. Telesna težina uključuje masnoće, mišiće, vodu i druga tkiva. Zato činjenica da vaga pada ne znači nužno da postižemo zdraviji telesni sastav”, objašnjava ona.

Vaga daje broj, ne objašnjenje. Može da padne zato što si izgubio vodu. Može da padne zato što si izgubio mišić - što je direktno suprotno od cilja. Može da ne mrdne nedeljama dok se sastav tela menja. Može da skoči posle slanijeg ručka ili posle nekoliko dana sa više kretanja. Nijedan od tih ishoda ne vidi se na displeju, a mi ipak tretiramo tu brojku kao jedini dokaz da nešto funkcioniše.

Mišić je deo koji niko ne broji

Kad razmišljamo o gubitku masnoće, razgovor skoro uvek ide ka tome koliko kilograma želimo da nestane. Retko ide ka tome šta želimo da zadržimo. „Kad želimo da izgubimo masnoću, ne treba da se pitamo samo koliko težine želimo da izgubimo, nego šta želimo da sačuvamo u tom procesu. I mišićna masa treba da bude vrlo visoko na tom spisku”, kaže specijalistkinja. Otuda i njen prigovor opsesiji kardiom na račun snage.

Razlika izgleda mala, ali potpuno menja postavku. Ne radi se samo o tome da jedna cifra bude manja, nego o tome kako želimo da se osećamo dok stižemo do nje. Da možeš da treniraš, da imaš energiju preko dana, da spavaš normalno i da zadržiš režim i posle šest meseci - sve to je deo istog računa. Ishrana koja drži dve nedelje, a traži da živiš gladan i umoran, nije plan. To je odloženi neuspeh.

Kad jelo počne da liči na ispit

Ima još jedna scena koju će mnogi prepoznati. Ideš na ručak napolje i pre nego što si uopšte otvorio meni, već praviš proračune - šta ćeš pojesti sad, šta ćeš izostaviti večeras, koliko ćeš dodati na treningu sutra. Problem, prema Monedero, nije u tome što prilagođavaš ishranu. Problem je trenutak kad se to prilagođavanje pretvori u beskrajan spisak zabrana.

„Zdrava ishrana ne treba da te tera da osećaš da polažeš ili padaš na ispitu svaki put kad jedeš. Ako se tvoj dan stalno vrti oko toga šta smeš da jedeš, šta ne smeš i koliko ćeš se ugojiti, možda ti ne treba više volje, nego revizija same postavke”, kaže ona. Rečenica koju nećete pročitati ni u jednoj reklami za detoks program, iz očiglednog razloga.

Pre nego što to nazoveš emocionalnom gladi

Poslednjih godina u rečnik je ušao i termin „emocionalna glad” - njime objašnjavamo želju za čokoladom posle teškog dana, grickanje pred seriju, apetit koji se javlja iako smo upravo večerali. Ali ne mora svaka želja za hranom automatski da bude emocionalna dijagnoza. Pre nego što se traži složeno objašnjenje, Monedero predlaže da se provere osnovne stvari: da li se čovek zaista hrani dovoljno, da li spava i odmara se, kakav je nivo stresa i kakav odnos gradi sa hranom.

Pitanje se tada menja. Ako si celo prepodne proveo na kafi, malo si jeo, trenirao si popodne i stižeš do večeri sa ogromnom glađu - možda telo ne traži kontrolu, nego hranu. To pomeranje, od „šta da uklonim” ka „šta mi nedostaje”, veća je promena od bilo koje dijete.

Ostalo znamo i ne želimo da čujemo. Možeš savršeno da isplaniraš svaki obrok u nedelji i ipak da spavaš užasno, da budeš u periodu jakog stresa i da se ne krećeš uopšte. „Za mene se zdravo mršavljenje ne sastoji samo u postizanju manjeg volumena. Sastoji se u tome da se on smanji dok telo ostaje snažno, funkcionalno i nahranjeno”, zaključuje Monedero. Odmor, stres i kretanje - tri stvari koje nestaju iz razgovora čim se sve svede na kalorije.