Lavrov je pomenuo Srbiju kao moguće mesto za pregovore o Ukrajini: uslov iz iste rečenice niko ne citira

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov izjavio je da bi Srbija mogla biti razmotrena kao mesto za pregovore o Ukrajini. Rečenica se već vrti po regionu kao da je dogovorena lokacija. Ono što je Lavrov zapravo rekao daleko je umerenije, i razlika je važna.

„Bilo koja platforma za pregovore o Ukrajini, uključujući i Srbiju, mogla bi biti razmotrena ako je prihvatljiva za učesnike”, rekao je Lavrov u Jekaterinburgu, prenosi „Izvestija”. Na direktno pitanje da li bi Srbija mogla biti domaćin, odgovor je bio još kraći: „Sve što je prihvatljivo za strane u pregovorima je moguće.”

To nije ponuda. To je rečenica konstruisana tako da ništa ne obećava, a da ipak svako ko želi može da pročita obećanje u njoj. Diplomatija upravo tako funkcioniše kada nema ničeg konkretnog na stolu.

Uslov koji svi preskaču

Ključ je u delu „ako je prihvatljiva za učesnike”. Srbija je zemlja koja nije uvela sankcije protiv Rusije, drži otvorene diplomatske odnose sa obe strane i na papiru ima upravo taj kapacitet za neutralan teren. Ali uslov za pregovore nije želja domaćina, već saglasnost obe strane - i zasad nema najave da su Rusija i Ukrajina uopšte postigle dogovor da se naredni razgovori održe u Srbiji.

Beograd je i ranije nudio mesto za međunarodne razgovore. To je legitimna ambicija za svaku državu ovog regiona. Pitanje je samo da li je nudimo mi ili je neko traži od nas - i koliko puta smo čuli istu rečenicu bez nastavka.

Lavrov prebacuje krivicu za prekinute pregovore

U istoj izjavi ruski ministar tvrdi da nijedan od dosadašnjih pregovaračkih procesa nije prekinut na inicijativu Moskve. Nabrojao ih je: belorusko-turski razgovori iz marta i aprila 2022, koji su završili u Istanbulu kolapsom već dogovorenog, bilateralni rusko-ukrajinski razgovori u Ženevi i trilateralni u Abu Dabiju sa američkim učešćem. „Svi ovi pregovarački procesi su prekinuti, ali ne na našu inicijativu”, rekao je Lavrov.

Ovo je tvrdnja jedne strane o događajima u kojima su obe strane imale svoje račune, i treba je čitati kao takvu. Ali spisak sam po sebi govori nešto manje sporno: u tri i po godine postojala su najmanje četiri različita formata, i nijedan nije preživeo. Problem očigledno nikada nije bio u geografiji.

Zašto grad nije važan koliko izgleda

Lavrov je pomenuo i spremnost za bilateralne i za trilateralne pregovore, uključujući format sa Rusijom, Ukrajinom i SAD. Format je ono što se pregovara, ne adresa.

Balkan ima dugu tradiciju da se zaljubljuje u ulogu domaćina. Konferencijske sale, bezbednosne kolone, kamere pred hotelom - to je vidljiv prestiž i pamti se u lokalnoj politici duže nego što traju sami razgovori. Ali domaćin ne diktira sadržaj sporazuma i ne utiče na to da li će sporazuma uopšte biti. Kada se Istanbul 2022 srušio, niko nije zamerio Istanbulu.

Ako se ikada zaista sedne za sto u Beogradu, to će biti zato što će obe strane imati interes da sednu - ne zato što je Lavrov jednu rečenicu ostavio dovoljno širokom da u sebe primi i Srbiju.