Premijer Hristijan Mickoski danas je izjavio da se neće kandidovati za predsednika države na sledećim izborima, već posle završetka mandata planira da se vrati na fakultet, kao profesor. Izjava koja na prvi pogled zvuči kao lična odluka, ali je bačena baš usred pregovora o Izbornom zakoniku - i to nije slučajno.

Kontekst je ključan. Mickoski je svoju političku budućnost stavio na sto kao garanciju, da bi pridobio opoziciju da podrži izmene Izbornog zakonika. Sporna tačka je predlog VMRO-DPMNE za elektronsko glasanje makedonskih građana koji žive u inostranstvu - pitanje oko kog su pregovori zapeli.

Poruka opoziciji je gotovo otvorena: evo, neću se kandidovati za šefa države, pa oslabite otpor prema našem rešenju za glasanje. Političko obećanje upotrebljeno kao valuta za postizanje dogovora. Da li jedan takav gest zaista menja argumente za i protiv načina glasanja, ili samo prebacuje temu sa suštine na ličnosti?

Pitanje kako će glasati građani u inostranstvu nije tehnička sitnica - ono direktno utiče na rezultat budućih izbora. I baš zato svako obećanje koje dolazi vezano za njega treba čitati pažljivo. Mickoski je obećao šta neće raditi za četiri godine; za građane je važnije šta će se odlučiti o načinu glasanja sada, dok traju pregovori.

Ostaje da se vidi da li će izjava omekšati opoziciju ili će samo doneti novi krug natezanja. Jedno je sigurno - kad premijer svoju budućnost nudi kao argument u pregovorima o izbornim pravilima, to govori koliko je ulog visok. A ulog je, kao i uvek, ko će pisati pravila po kojima će svi igrati na sledećim izborima.