Premijer Hristijan Mickoski ponovio je da protokoli nisu deo Pregovarackog okvira. U istoj izjavi priznao je da Bugarska tvrdi suprotno - i da to tvrdi na osnovu dogovorenog sa prethodnom vlascu.

„Apsolutno delimo stav da protokoli nisu deo Pregovarackog okvira”, rekao je Mickoski, dodajuci da je to pozicija Vlade od prvog dana do danas. Odgovornost je prebacio na prethodnu garnituru: prethodna vlada SDSM-a i DUI napravila je ustupke, a Bugarska sada tvrdi da je u tim protokolima obecano sve.

Jedna tvrdnja, dva dokumenta, nijedan zajednicki

Problem sa ovakvim sporom je sto su obe strane u pravu u okviru sopstvenog citanja. Ministar spoljnih poslova Timco Mucunski je ranije potvrdio da protokoli ne sadrze ni eksplicitne ni implicitne odredbe o vremenu sprovodjenja ustavnih izmena. Bivsi ministar Bujar Osmani je pak istakao da cetiri godine drzi istu poziciju - protokoli nisu deo okvira - i da je zbog toga stalno bio kritikovan.

Dakle, i vlast i opozicija tvrde isto. A Sofija tvrdi drugo. To je spor u kojem makedonska unutrasnja saglasnost nema tezinu, jer ne otvara ona sledecu medjuvladinu konferenciju.

Vrata koja su se odskrinula

Zanimljiviji je drugi deo izjave. Mickoski je porucio da ustavnih izmena „po bugarskom kalupu i sa bulingom” nece biti, ali je dodao da ce Vlada razgovarati onoliko dugo koliko je potrebno da se nadje „odrzivo resenje” koje ce zemlju odvesti do clanstva u EU.

To nije odstupanje. To je promena recnika. Umesto kategorickog odbijanja, premijer sada pravi razliku izmedju sadasnje forme izmena i mogucnosti drugacijeg dogovora. Formulacija „odrzivo resenje” omogucava mu da ne prihvati aktuelni model, ali i da ne zatvori vrata ako se pojavi novi predlog iz Brisela, Sofije ili od uticajnih zemalja clanica.

Sta pise u dokumentu

Zakljucci Saveta EU iz jula 2022. godine su precizni: sledeca medjuvladina konferencija, kojom bi prakticno pocelo otvaranje pregovarackih poglavlja, treba da se odrzi posto Makedonija donese ustavne izmene za unosenje Bugara i drugih zajednica u Ustav. Za to nije potrebna dodatna politicka odluka Unije.

To znaci da Brisel trenutno ne nudi zvanican paralelan put kojim bi se ustavne izmene mogle potpuno izbeci. Pregovaracki okvir, prihvacen 2022. godine, ostaje osnova, a svaki sledeci korak zavisi od saglasnosti zemalja clanica.

Pozicija VMRO-DPMNE do sada je bila da su ustavne izmene moguce samo uz konkretne garancije da ce unosenje Bugara biti poslednji bilateralni zahtev i da posle njih nece uslediti nove blokade. Taj stav nije promenjen.

Kljucno pitanje ostaje sta znaci „odrzivo resenje”. Ustavne izmene sa odlozenom primenom? Politicke garancije Evropskog saveta? Mehanizam za sprecavanje buducih blokada? Nijedna od tih mogucnosti zasad nije deo zvanicno izmenjenog evropskog okvira. Vrata su odskrinuta - ali sa druge strane zasad niko nije ponudio nista novo.