Microsoft unutar kompanije razmatra da li da odloži ili oslabi plan za čistu energiju do 2030. Razlog nije skriven: AI data centri traže energiju sada, a sunce i vetar ne mogu da isporuče struju „na zahtev".

Kompanija je 2020. obećala da će do 2030 svaki sat njene potrošnje biti pokriven čistom energijom na istoj mreži. Ambiciozan cilj - satno poklapanje, ne godišnje. Razlika je suštinska: godišnji ciljevi su računovodstveni trik kojim kompanija kupuje zelene kredite negde daleko i tvrdi da je „carbon neutral". Satno poklapanje znači stvaran zeleni napon u pravom trenutku, na pravoj mreži.

U međuvremenu, Microsoft gradi gasne elektrane. Zajedno s Chevronom podiže kapacitet od 5 gigavata na prirodni gas u zapadnom Teksasu. Pet gigavata - to je otprilike koliko tri nuklearna reaktora. To nije „tranzicija" - to je izgradnja nove infrastrukture za fosilnu energiju s jasnom namerom da radi deceniju ili više.

Zašto je to bitno za evropske čitaoce? Zato što data centri koje EU privlači milijardama investicija rade po istoj matematici. AI traži energiju. Čista energija je promenljiva. Gas je stabilan i jeftin. Čak i kompanija koja se prodaje kao „zeleni lider" - Microsoft je bio prvi tehnološki gigant s klimatskim zavetima - sada sebi kupuje sopstveno opravdanje.

Unutrašnji argumenti u Microsoftu kažu da napuštanje satnog cilja može biti PR katastrofa. Satno poklapanje je konkurentska prednost u pregovorima s opštinama koje ne žele ogromnog energetskog gutača u susedstvu. Bez toga, šta će Microsoft prodavati - „mi smo kao i svi ostali"?

Zaključak bez iluzija: zaveti o klimi iz 2020. donosili su se u eri kada niko nije predviđao da će jedan sat treninga AI modela trošiti struju kao mali grad. Sada kada su pretpostavke pogrešne, korporacije nameštaju brojke. Pitanje nije hoće li Microsoft izneveriti cilj - već koliko će to biti graciozno izvedeno.