„Ljubav je čin vere." Rečenica je Eriha Froma, nemačkog psihoanalitičara i filozofa, napisana 1956. godine u knjizi „Umeće ljubavi". Sedamdeset godina kasnije još uvek se citira - obično pogrešno, kao izgovor za trpljenje.

Klinička psihološkinja Andrea Visente, specijalizovana za odnose, kaže da From nije mislio na slepu veru. Mislio je na sposobnost da uložiš u neki odnos bez apsolutnih garancija za budućnost. Razlika je ogromna, a baš nju najčešće preskačemo.

Gde je granica

Slepa vera je kada tvrdoglavo ostaješ tamo gde nema ničega. Čin vere je kada znaš da nema garancije, pa ipak biraš da uložiš. Prvo je odbijanje da se pogleda stvarnost. Drugo je odluka doneta otvorenih očiju.

Visente to postavlja ovako: voleti podrazumeva prihvatiti određeni stepen nesigurnosti. Jedino što može da se garantuje je posvećenost - ne rezultat. Niko ne potpisuje da će biti zajedno za trideset godina. Može da potpiše samo da će se sutra ponovo truditi.

Ono što psiholozi broje kao temelje

Prema stručnom objašnjenju u tekstu, zdrav odnos stoji na nekoliko stvari: izbor partnera glavom, razumevanje da ljubav traži stalnu nameru, učenje da iskažeš sopstvene potrebe, prihvatanje da je konflikt normalan - važno je kako se rešava - i čuvanje ulaganja i u periodima kada je život pretrpan obavezama. Plus jedna koja je teža od svih: ravnoteža između toga ko si ti i toga šta ste vas dvoje.

Ništa od toga nije romantično. Zato se i ne prodaje dobro. Lakše je verovati da prava ljubav ne traži trud, nego priznati da traži - svaki dan, bez ijednog dokaza da će se isplatiti.

From je to napisao 1956, kada niko nije satima kucao poruke. Danas ista rečenica zvuči gotovo provokativno: u vreme kada sve može unapred da se proveri, oceni i uporedi, ljubav ostaje jedna od retkih stvari za koje ne postoji pregled sa zvezdicama.