Na prvi pogled, izjava koja se u Hrvatskoj ne čuje često. Hrvatski predsednik Zoran Milanović, na obeležavanju Dana antifašističke borbe u Brezovici, otvoreno je istakao ključnu ulogu hrvatskih Srba u pretvaranju ustanka iz 1941. godine u široki narodnooslobodilački pokret.

„Bez Srba sa Banije, Korduna i nešto manje iz Like, cela ova priča ostala bi neispričana - to se mora reći i ponoviti hiljadu puta, jer bez te sinteze cela priča je samo obična neizgovorena priča", rekao je Milanović. Pozvao se na formiranje Prvog sisačkog partizanskog odreda 22. juna 1941. godine, istog dana kada je nacistička Nemačka napala Sovjetski Savez, kada je oko sedamdeset sisačkih komunista podiglo ustanak koji je prerastao u masovni pokret.

Milanović je otišao i dalje - odbacio je tezu da se odnosi između Hrvata i Srba temelje na „vekovnoj mržnji", podsećajući na političku saradnju između hrvatskih i srpskih predstavnika pre Drugog svetskog rata, pre nego što je došla kataklizma.

Na Balkanu, gde se istorija redovno prepisuje prema dnevnim političkim potrebama, jedan državni vrh koji javno priznaje da je susedni narod imao zaslugu u zajedničkoj prošlosti jeste retkost koju vredi zabeležiti. Pitanje je da li je ovo iskrena istorijska čestitost ili proračunat gest političara koji zna tačno šta govori i kome. Ali čak i ako je ovo drugo - retko kada na ovim prostorima politika bira da zbližava umesto da deli. A tu rečenicu mnogi u Zagrebu neće lako oprostiti.