Moskva je poslala poruku Beogradu - ili bar tako tvrdi sekretar ruskog Saveta bezbednosti Sergej Šojgu, koji je izjavio da Zapad priprema „obojenu revoluciju“ u Srbiji, sličnu ukrajinskom Euromajdanu iz 2014. godine. Prema njemu, antivladini protesti u Srbiji u 2025. i 2026. godini nose „sve znake priprema za obojenu revoluciju“.

Šojgu je opisao tri faze ovakvih procesa: pripremnu (od meseci do nekoliko godina, sa izgradnjom protestne infrastrukture), aktivnu (koordinirani protesti koji eskaliraju do građanske neposlušnosti i zauzimanja državnih zgrada) i finalnu (opozicija formira nove strukture i traži međunarodno priznanje). Kao primere naveo je Hongkong, Bangladeš i Indoneziju, a kao kontraprimer - Belorusiju 2020. godine, gde je, prema njemu, Lukašenko sprečio takav preokret „rešitom akcijom“.

Tu vredi zastati. Kad jedna vlast - ruska, srpska ili bilo koja balkanska - svako nezadovoljstvo na ulici opiše kao stranu zaveru, ona zapravo govori sopstvenom narodu da njegov gnev nije pravi, nego režiran odnekud spolja. To je udobna teza za svakog ko ne želi da odgovara na pitanje zašto su ljudi uopšte izašli na trg.

Da li iza protesta ima stranih prstiju ili ne - to je pitanje za koje trebaju dokazi, ne samo izjave iz Moskve. Balkan predobro zna igru u kojoj svaka strana optužuje drugu za „tuđe mešanje“, dok pravi uzroci nezadovoljstva - korupcija, nepoverenje, istrošenost - ostaju neispitani. Šojgu govori o fazama revolucije; retko ko govori o fazama toga kako jedna vlast gubi sopstveni narod.