Sud u Beogradu osudio je roditelje dečaka koji je izvršio masakr u osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ u maju 2023. godine. Otac Vladimir Kecmanović dobio je 14 godina i šest meseci zatvora, a majka Miljana dve godine i 11 meseci. To je retkost koja zaslužuje pažnju: sud je presudio da su za ono što je dete uradilo odgovorni i oni koji su to trebalo da spreče.

Detalji koje je sud izneo crtaju sliku niza propusta koji su vodili do nesprečivog. Dečak je planirao napad nedeljama unapred. Noć pre toga, u samom stanu, došlo je do dva pištolja izvađena iz zaključanog ormana - ormana do kojeg, očigledno, nije bilo dovoljno teško doći. Kad je to zabeležila nadzorna kamera, otac je u tom trenutku pratio snimke preko aplikacije. Sistem za bezbednost je postojao; čovek iza njega nije reagovao.

Upravo je tu poenta presude. Ne radi se o tome da se prebaci krivica sa deteta na nekog drugog, nego o pitanju koje svako društvo mora sebi da postavi posle ovakve tragedije: ko je imao pristup oružju, ko je gledao a nije video, ko je mogao da zaustavi a nije zaustavio. Oružje u kući sa detetom koje pokazuje znake krize nije privatna stvar - to je odgovornost koju zakon sada prepoznaje.

Za region, ovo je važan presedan. Prečesto posle ovakvih slučajeva razgovor završava sa „dete je bilo bolesno“ i tu staje, kao da nema odraslih oko njega. Beogradski sud je rekao nešto drugo - da odgovornost ne nestaje zato što je izvršilac bio maloletan. Pitanje koje ostaje za sve nas na Balkanu jeste da li će se ovakva lekcija naučiti pre sledeće tragedije, ili tek posle nje.