Prabakin veo, decenijama čuvan u kutiji, stigao do oltara u Sevilji: mlada Euhenija nosila ga je naopačke

Prabakin veo decenijama je stajao u kutiji. Ni baka ni majka ga nisu obukle na svojim venčanjima. Čekao je nekoga ko će ga izvaditi - i to je bila Euhenija, mlada iz Sevilje, koja se 28. februara 2026. godine, tačno u podne, udala za Markosa u parohijskoj crkvi „Sveti Sebastijan” u njihovom naselju El Porvenir.

Veo je imao samo jedan nedostatak: deo kojim se pričvršćuje za kosu bio je oštećen. Rešenje je bilo toliko jednostavno da je gotovo genijalno - Euhenija ga je nosila naopačke. „To je bila jedna od najposebnijih stvari u celom izgledu”, kaže ona. Dijademu je, pak, dobila od bake mladoženje, koja ju je ponudila na jednoj od proba. Tako su se na glavi mlade srele dve porodične istorije.

Priča para počela je na skijanju na Sijera Nevadi. Ona je bila tamo sa drugaricama, a jedna od njih bila je sestra od tetke prijatelja Markosa - dve grupe su se sprijateljile. Zatim se Euhenija preselila u Madrid na studije i putevi su im se razišli. Nekoliko leta kasnije ponovo su se pronašli, a Markos se preselio u Madrid da bi bio sa njom.

Prosidba je došla 2. maja 2025. u Portugaliji, u hotelu Hortas do Rio, tokom proslave njegovog 30. rođendana - na suncu, uz pivo i meze. Detalj koji govori sve o Markosu: datum venčanja i crkvu rezervisao je još pre nego što ju je zaprosio.

Venčanica je od Tba Brides. Na prvoj probi Euhenija je probala suknje i korsete iz gotove kolekcije i odmah se videla u haljini. Na drugoj su joj pokazali kompletan model koji je ubedio sve prisutne - njoj je trebalo malo više vremena, ali je verovala dizajnerkama. Minđuše, poklon Markosovih roditelja za veridbu, mogu da se rastave, pa dijamant može da se nosi i svaki dan. Prsten od prosidbe, sa dijamantom i safirom, ona naziva najposebnijim nakitom. Na nogama - štikle, a kasnije espadrile za ples. Imala je i dva medaljona: Bogorodicu od Karmela od sestre i Bogorodicu od Pilara od drugarica iz studentskog doma.

Buket je napravila njena bliska prijateljica iz cvećare Dtallo, a Euhenija ga je videla tek tog jutra, kada su ga doneli kući. Svečanost se nastavila u vinariji Bodegas Góngora u Viljanuevi del Ariskal, na oko 25 stepeni, sa divljim cvećem, maslinovim grančicama i mimozom. Stolovi su nosili imena konja Markosovog dede.

Euhenijin savet budućim mladama je jednostavan: napravite venčanje koje zaista želite i ne poredite se sa drugima. Koliko porodičnih velova, đerdana i vezenih marama još čeka u bakinim sanducima da ih neko izvadi?