Radijatori pred zimu: svaki stepen više na termostatu povećava potrošnju za oko 7 odsto

Grejna sezona počinje, a sa njom i prvi račun. Radijatori su najnevidljiviji deo doma - stoje ispod prozora, pokrivamo ih zavesama i na njima sušimo veš - sve dok ne počnu da krkljaju ili da greju samo do pola. Njihova priprema je jednostavna i jeftina, a poboljšava i toplotu u domu i račun na kraju meseca. Prema španskoj agenciji za energetsku efikasnost IDAE, grejanje je najveći potrošač energije u domaćinstvima.

Ostavite im prostor da dišu. Nameštaj, duge zavese i veš okačen na radijator blokiraju toplotu i ona ostaje zarobljena iza njih. Ostavite nekoliko centimetara slobodnog prostora oko svakog radijatora. Ako imate dekorativnu masku, ona mora imati dobru ventilaciju. Sušenje veša na radijatoru je posebna greška: sprečava toplotu da izađe u sobu i povećava vlagu.

Očistite ih pre nego što ih uključite. Prašina je izolator - i još gori kada se radijator prvi put zagreje, pa se po sobi širi onaj poznati miris paljevine. Čišćenje se radi sa isključenim grejanjem: dugom tankom četkom ili uskom glavom usisivača između rebara. Za tvrdoglavu prašinu pomaže fen za kosu sa krpom postavljenom ispod radijatora, koja hvata prašinu što pada. Površina se briše vlažnom krpom sa malo deterdženta, pa se suši.

Ispustite vazduh i proverite kotao. Vazduh zarobljen u radijatoru razlog je zašto je gornji deo hladan, a donji topao. Ispuštanje se radi jednom godišnje, na početku jeseni, pre prvog uključivanja. Počnite od radijatora najbližeg kotlu i ispuštajte vazduh sve dok ne poteče samo voda, bez prekida. Kotao, pak, neka pregleda stručno lice.

Pazite na pritisak. Posle ispuštanja vazduha, pogledajte manometar na kotlu, obično u njegovom donjem delu. Normalan pritisak je od 1 do 1,5 bara, zelena zona na skali. Ako je niži, grejanje ne radi kako treba. Ako je previsok, kotao može da se zaključa. Sistem se dopunjava polako, preko ventila za punjenje. Ako pritisak stalno pada, negde curi i to treba proveriti.

Izaberite pravu temperaturu. Preporuka je 19 do 21 °C preko dana i 15 do 17 °C noću. Svaki stepen više povećava potrošnju za oko 7 odsto, prema IDAE. Važna je i vlažnost: idealna je između 40 i 50 odsto, jer suv vazduh čini da se soba oseća hladnijom nego što pokazuje termometar. Pre nego što podignete termostat, probajte sa tanjim džemperom ili ćebetom.

Ceo dan ili samo uveče? Zavisi od izolacije i vrste instalacije. Za većinu domova važi: grej kada si kod kuće, smanji ili isključi pri dužem odsustvu i noću. Dobro izolovani domovi i podno grejanje bolje rade sa stalnom temperaturom. U slabo izolovanim kućama ili u veoma hladnim krajevima, bolje je da grejanje noću ostane na minimumu nego da se potpuno isključi. Često paljenje i gašenje nije štednja - za kratko odsustvo dovoljno je malo spustiti termostat.

Programirajte i regulišite svaku prostoriju. Stare ručne ventile na radijatorima vredi zameniti termostatskim, da bi svaka soba imala svoju temperaturu. Programator ili pametni termostat pušta grejanje malo pre nego što ustanete ili se vratite kući. Termostat treba da stoji na unutrašnjem zidu, dalje od prozora, radijatora i direktnog sunca - inače „meri” pogrešnu temperaturu.

Mali potezi koji se sabiraju. Spustite roletne i zavese kada padne mrak. Stavite zaptivnu traku ili „zmiju” protiv promaje na vrata i prozore. Provetravajte oko 10 minuta ujutru. A iza radijatora postavljenih na spoljnom zidu stavite reflektujuću ploču, koja toplotu vraća u sobu umesto da je pušta u zid.

U zgradama sa centralnim grejanjem kotao nije vaš, a ni pritisak nije vaša briga. Ali radijator, ventil, zavesa i navike jesu. Koliko od računa za grejanje zapravo plaćamo za toplotu koja je zaglavila iza kauča?