Mickoski obećava prosečnu platu od 1.000 evra do 2028 - Crna Gora je već ima, a od 2027. toliki će biti njen najniži minimalac

Premijer Hristijan Mickoski je na obeležavanju 11. oktobra u Kumanovu postavio novi cilj: prosečnu platu od 1.000 evra do kraja mandata, 2028. godine. Zvuči ambiciozno. Dok se ne pogleda preko granice.

Prema Državnom zavodu za statistiku, prosečna neto plata u Makedoniji u julu 2026. iznosila je 48.499 denara, odnosno oko 789 evra. To je nominalni rast od 7,1% za godinu dana, a realni od 4,7%. U Crnoj Gori je, prema tamošnjem zavodu MONSTAT, prosečna neto zarada u avgustu bila 1.040 evra. Razlika je oko 251 evro mesečno, ili preko 3.000 evra godišnje.

Naš cilj je njihov minimalac

Kod najnižih primanja kontrast je još jači. Crnogorska vlada najavila je „evro model”, prema kome će od januara 2027. minimalna neto zarada iznositi 1.000 evra za radna mesta sa osnovnim obrazovanjem, 1.250 evra sa srednjim i 1.400 evra sa visokim obrazovanjem. To je za sada najava čiji efekti tek treba da se izmere. Ali Makedonija govori o prosečnih 1.000 evra 2028, a Crna Gora planira da toliko iznosi najniži minimalac 2027. Makedonski minimalac danas je 26.046 denara, oko 423 evra.

Matematika nije na strani obećanja. Da bi prosečna plata od 789 stigla do 1.000 evra, treba nominalno da poraste za oko 27%. Ako nastavi da raste po 7,1% godišnje, za dve godine stići će do oko 905 evra. Za ostatak je potrebno nešto više od statističke inercije.

Potrošačka korpa beži brže

Ekonomista Branimir Jovanović iz Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije podseća da su minimalni mesečni troškovi preživljavanja četvoročlane porodice u septembru, prema sindikatu, bili oko 69.000 denara, a minimalna plata je oko 26.000 denara. Porodici sa dve minimalne plate nedostaje 17.000 denara mesečno. Pre dve godine, prema njegovim rečima, korpa je bila oko 60.000 denara, minimalac oko 22.500, a rupa 15.000. „Ta rupa je za ove dve godine povećana za 2.000 denara”, kaže Jovanović.

Svetska banka u svom poslednjem izveštaju o Makedoniji, „Izbegavanje zamke srednjeg dohotka”, navodi da su Albanija, Srbija i Crna Gora u protekloj deceniji smanjile dohodovni jaz sa prosekom EU za 7 do 10 procentnih poena, a Makedonija za samo 4, dostigavši oko 42% prosečnog BDP-a po stanovniku u EU 2024. godine.

Cilj od 1.000 evra sam po sebi nije loš. Problem je što u regionu on više nije cilj, već polazna tačka. Zato je na društvenim mrežama i dočekan podsmehom: najveći deo građana prima manje od proseka, pa i sadašnjih 789 evra vide samo u statistici.