Banjska Štjavnica, slovački rudarski grad na drevnom vulkanu: 24 stara rudarska jezera, sat sa zamenjenim kazaljkama i „Banka ljubavi”

U srednjoj Slovačkoj, na padinama drevnog vulkana, leži grad koji je nekada bio treći po veličini u Ugarskom kraljevstvu. Danas Banjska Štjavnica ima oko 9.200 stanovnika, mesto na listi svetske baštine UNESKO-a i ulice koje izgledaju kao da je neko zaustavio vreme kada su se rudnici zatvorili.

Grad su izgradili rudari, i to se vidi na svakom koraku. Staro jezgro penje se strmom padinom, a ispod kuća protežu se rudarski hodnici koji su kasnije služili kao podrumi. Jedan od njih otvoren je za posetioce - spuštanje pod zemlju najbolji je način da se shvati odakle je došlo bogatstvo na kome stoji ceo grad.

Rudari su ostavili i nešto što nijedan turistički prospekt ne bi izmislio: 24 stare rudarske akumulacije, izgrađene za vodu koja je pokretala mašine. Danas su to jezera za kupanje leti, među kojima Klinger i Počuvadlo. Industrija prošlih vekova uredila je pejzaž, a današnji posetioci plivaju u njemu.

Grad voli legende. U grbu ima dva guštera, zbog priče o jednom pastiru. Na trgu Svetog Trojstva stoji barokni stub podignut posle kuge 1710. godine. A sat na kuli gradske skupštine ima zamenjene kazaljke - velika pokazuje sate, mala minute. Turisti zastaju, gledaju i računaju.

Najnežnija priča povezana je sa pesnikom Andrejem Sladkovičem, koji je napisao dugu ljubavnu poemu inspirisanu devojkom Marinom Pišlovom. U njenoj kući danas radi „Banka ljubavi” - trezor u kome parovi ostavljaju predmete na čuvanje. Grad ima i neočekivanu pop-vezu: ovde je rođen fotograf Dezider Hofman, zvanični fotograf Bitlsa.

Život u Banjskoj Štjavnici nije muzej. Ima pivaru sa bakarnim kazanima i hotel sa kafeom prepunim knjiga. Odavde, na oko 45 kilometara, je Kremnica, gde radi jedna od najstarijih kovnica novca na svetu koja je još aktivna, zajedno sa rudnikom-muzejem.

Stiže se preko aerodroma u Bratislavi. Kola je bolje ostaviti van centra, a na sto obavezno brindzove haluški - knedlice od krompira sa ovčijim sirom, slovački odgovor na naše mantije i pastrmajlije.

I jedno pitanje za kuću: Kratovo takođe leži u krateru ugašenog vulkana, sa rudarskom istorijom dugom vekovima. Koliko stranih turista to zna - i ko je zadužen da im kaže?