Ima izjava koje vrede više od samih reči - ne zbog onoga što kažu, već zbog onoga ko ih kaže. Na današnjoj pres-konferenciji, ministar spoljnih poslova Timčo Mucunski rekao je da protokoli sa Bugarskom nisu deo pregovaračkog okvira sa EU. „To su, u stvari, zapisnici sa sednica dve međudržavne komisije i ništa više”, objasnio je on, kao ministar i, kako je sam naglasio, kao pravnik.

Rečenica zvuči tehnički, gotovo dosadno. Ali je sve drugo osim toga. Zato što je njome Mucunski - čovek iz redova VMRO-DPMNE - stao upravo na poziciju zbog koje je njegova partija godinama napadala protivnike. Isto to što sada tvrdi ministar, nekadašnji šef diplomatije Bujar Osmani i lider SDSM Venko Filipče ponavljaju već tri-četiri godine. I zbog toga su bili nazivani „bugarskim špijunima” i „pionima”.

Osmani nije propustio da podvuče preokret. „Četiri godine govorim da protokoli nisu deo pregovaračkog okvira. Četiri godine trpim kritike, napade i uvrede. Četiri godine crtam na tabli, objašnjavam, ponavljam. Jedan korak pređen”, napisao je on na Fejsbuku, deleći izjavu aktuelnog ministra. Ton je trijumfalan, i teško mu je zameriti.

Dakle, šta se promenilo? Ne činjenice - one su iste od samog početka. Ono što se promenilo jeste ko sedi na funkciji. Kad je opozicioni ministar ovo tvrdio, bila je izdaja. Kad to tvrdi vladajući ministar, to je pravna istina. Ista rečenica, dve suprotne reakcije - razlika je samo u partijskoj knjižici usta iz kojih izlazi.

Mucunski je dodatno istakao da se u celosti slaže sa stavom predsednice Siljanovske-Davkove da u pregovaračkom okviru nema odredbe, ni eksplicitne ni implicitne, vezane za momenat stupanja na snagu ustavnih izmena. Legitimna pravna pozicija. Ali pitanje koje ostaje nije pravno - ono je političko i moralno: ko će odgovarati za godine izgubljene u međusobnim optužbama oko nečega oko čega se sada svi slažu? Koliko puta treba da se ponovi ista istina iz pogrešnih usta da bi postala prihvatljiva?