Elon Musk je potvrdio da SpaceX gradi livnicu za turbinske lopatice u Bastropu, Teksas, na oko 830 hektara pored već postojeće fabrike za Starlink. Razlog nema veze sa raketama. Ima veze sa strujom - i sa tim što data centri za veštačku inteligenciju troše više nego što im mreža može dati.

Lopatica gasne turbine je najteži deo cele konstrukcije. Radi na temperaturama od 3.000 do 3.600 stepeni Farenhajta, što je gotovo 800 stepeni iznad tačke topljenja legure od koje je napravljena. Samo četiri kompanije u svetu znaju da ih liju u industrijskom obimu, i sve četiri su zatrpane porudžbinama do kraja decenije. Musk tvrdi da će sopstvena livnica skratiti čekanje na turbinu za do 18 meseci.

Tu vredi zastati na trenutak. Kada čovek koji prodaje solarne panele i baterije počne da gradi infrastrukturu za gas, to nije promena uverenja - to je priznanje rasporeda. Solar dolazi kada dođe; turbina se pali večeras. Isti Musk je u istom periodu objavio da SpaceX i Tesla grade kapacitet od po 100 gigavata godišnje solarne proizvodnje. Obe rečenice mogu biti tačne. Samo jedna rešava problem koji postoji danas.

A problem je stvaran. Potrošnja struje data centara u svetu očekuje se da se udvostruči do 2030. godine. GE Vernova, jedan od najvećih proizvođača turbina, rasprodat je do te iste godine. Amazon, Google, Meta, OpenAI i Microsoft više ne čekaju da se mreža proširi - pale sopstvene gasne turbine pored servera. Brže je. I jeftinije im je.

Ko plaća razliku

U Memfisu, gde data centri Colossus kompanije xAI rade od 2024. godine, NAACP više puta optužuje da turbine rade bez potrebnih dozvola i bez kontrole emisija - jedinjenja koja formiraju smog i hemikalija poput formaldehida. Istraživači sa Univerziteta u Memfisu utvrdili su da je zagađenje vazduha postalo nešto gore otkako je objekat proradio.

U Virdžiniji, u regionu koji sami nazivaju Data Center Alley, Piedmont Environmental Council naručio je studiju koja koristi model COBRA američke agencije za životnu sredinu. Za osam turbina na jednom objektu, računica je pokazala da emisije mogu dopreti do preko 2,5 miliona ljudi kroz više okruga, sa procenom od 3,4 do 6,5 dodatnih preranih smrtnih slučajeva godišnje i 53 do 99 miliona dolara godišnje zdravstvene štete. To je račun koji plaća neko drugi, ne onaj ko broji tokene u serveru.

Balkan zna ovu scenu napamet iz druge industrije: postrojenje se gradi brzo zato što je nekome brzo potrebno, dozvole stižu kasnije ili uopšte, a merenja vazduha dolaze nakon što su ljudi već počeli da kašlju. Razlika je što je ovde tražilac tehnološka kompanija sa najboljim advokatima na tržištu, a proizvod koji izlazi iz dimnjaka nije čelik već odgovor na pitanje napisano u čet-prozoru.

Da li će neko postaviti pitanje koliko struje zaista sme da košta jedan upit modelu - ili će se to utvrđivati tek nakon što se izgrade livnice?