Cena nafte ponovo je krenula naviše - ali ne zato što svet troši više, nego zato što ne veruje da će mir potrajati. Posle otkazivanja pregovora između SAD i Irana u Švajcarskoj, tržišta su reagovala onako kako uvek reaguju na neizvesnost: skokom cene.

Brent nafta porasla je za 0,64 odsto, na 80,36 dolara za barel, a američka WTI za 1,7 odsto, na 77,88 dolara. Povod nije samo neuspeh pregovora - otkazivanje putovanja potpredsednika Vensa dodalo je sumnju, a pojačane izraelske operacije u Libanu podigle su geopolitički rizik još više. Ipak, uprkos dnevnom rastu, oba indeksa ove nedelje kreću se ka padu od oko 8 odsto - dokaz koliko je tržište nervozno i kolebljivo.

Iza brojki stoji mnogo praktičnije pitanje za običnog građanina: svako kretanje svetske nafte pre ili kasnije stiže do pumpe. Kad cena skoči zbog tenzija hiljadama kilometara daleko, mi plaćamo posledice na punjenju rezervoara, iako nemamo nikakve veze ni sa jednim od sukoba.

Analitičari pažljivo prate Hormuski moreuz - uski prolaz kroz koji prolazi veliki deo svetske nafte. Dovoljan je jedan potez tamo da cene polete. A Balkan će, kao i uvek, to osetiti poslednji i najteže: male ekonomije nemaju rezervu da amortizuju tuđe krize, samo račun koji na kraju plaća domaćinstvo.